USKLAĐIVANJE VELIČINE ŠPULNE I KARIKA PRESUDNO ZA DALEKE ZABAČAJE  

Ukoliko imata odgovarajuće štapove za lov šarana i planirate kupovinu novih mašinica, nemojte se zaletati. Ribolovci koji se povedu za karakteristikama navedenim u reklamama ili za rezultatom nekog testa objavljenog u specijalizovanim medijima, mogu da kupe odlične čekrke, koji međutim uopšte ne odgovaraju njihovim (isto tako odličnim) štapovima i da dobiju čak i slabiji komplet od nekog dobro usklađenog, koji su mogli da kupe za znatno manje novca. A jedan od veoma važnih faktora za daleko zabacivanje je uravnotežen odnos prečnika sprovodnika na štapu i veličine špulne.
Ako, primera radi, na štapove t.c. 2,5 lb, čija je prva (donja) vođica prečnika 40 mm stavimo neku veliku mašinicu, npr. Shimano Big Bait Runner Long Cast, dobićemo dopadljivu kombinaciju, ali samo na prvi pogled. Kada pokušamo da daleko zabacimo, videćemo da komplet koji držimo u rukama nije dobro balansiran, tj. da je mašinica preteška za štap na kome se nalazi, a vođice malog prečnika će »kočiti« strunu koja pri zabačaju u velikim količinama sleće sa masivne špulne što će se negativno odraziti na daljinu zabačaja. Stavimo li na isti štap neku manju mašinicu (koja ima i manju špulnu), na primer Shimano 10000 XTE Bait Runner, dobićemo mnogo bolje ukomponovan komplet, sa kojim ćemo postizati duže zabačaje.

Ako ste sada pomislili da biste sa malom mašinicom i jačim štapom bacali još bolje – niste u pravu. Naime, kada takav čekrk montiramo na snažan štap, koji ima ima t.c. 3 lb ili više (3,25 ili 3,5 lb) i prvu vođicu prečnika 50 mm, zbog izuzetno brzog spadanja sa kalema struna će često dodirivati ivicu špulne, čime se povećava trenje, a samim tim smanjuje i daljina izbačaja.
Još neki detalji, istina manje bitni, takođe mogu da utiču na dužinu našeg hica. Jedan od njih je obrada gornjeg spoljnjeg oboda špulne. On je kod većine kvalitetnijih (i skupljih) mašinica blago konusnog oblika, koji potpomaže smanjenju trenja, a većina proizvođača »napadnu« ivicu špulne tvrdo hromira ili premazuje mikronski tankim slojem nekog materijala koji smanjuje trenje (titanijum, teflon itd.).
Na domet pri zabačaju utiču i karakteristike najlona (pre svega prečnik i mekoća), ali i njegovo pravilno namotavanje na špulnu (bez uvijanja, ali i bez gomilanja na bilo kom delu kalema. Većina ribolovaca se slaže da je najlon najbolje namotavati tako što kupljeni kotur stavimo u neki dublji sud sa vodom (bolje mlakom, nego vrlo hladnom), potom provučemo strunu kroz karike štapa, pa vežemo za čekrk i pristupimo motanju (ako to radimo na pecanju, kalem prosto spustimo u vodu kraj obale). Ručicu ne treba okretati prebrzo, već ujednačenom »srednjom« brzinom, a strunu iznad mašinice valja propuštati kroz prste, kako bismo malo povećali otpor, što će za posledicu imati pravilnije »pakovanje« na špulnu čekrka. Ako između prstiju pri tom još držimo parče krpice na koje smo kapnuli par kapi nekog sredstva koje potpomaže smanjenju trenja (npr.Kryston Turbo Juice) možemo da budemo sigurni da ćemo bacati dosta dalje od koelga koje o ovakvim stvarima ne vode računa. Hoće li to biti dovoljno da i uhvatimo više ribe, pitanje je na koje odgovor ne zavisi samo od postignute »metraže«

Mini test Za potrebe pisanja ovog teksta, napravio sam mali eksperiment u kome sam koristio štapove Star Baits Lethal Weapon od 3,66 m, t.c. 3 lb (čija je prva vođica promera 40 mm) i JRC Skyliner od 3,96 m, t.c. 3,25 lb (promer prvog sprovodnika – 50 mm), te mašinice Daiwa Emblem Exceller 4500 i Spro Intesa Power Caster 660 sa istim najlonom debljine 0,35 mm, istim šok predvezom i olovima od po 90 g. Štap sa manjom karikom i mašinica sa manjom špulnom, kao i štap sa velikim karikama i »big pit« čekrk (sa širokom i plitkom špulnom) pokazali su se kao dobro usklađeni i sa te dve kombinacije postizao sam za oko 10 m dalje zabačaje nego kada sam zamenio mašinice. Kako je špulna pomenute Daiwe »srednjeg« prečnika, test sam ponovio i sa jednom mašinicom čiji je kalem još manji i ovoga puta je razlika u daljini zabačaja prešla 15 m. Podrazumeva se da pri pecanju na rastojanjima do nekih 60-70 m o odnosu »špulna – sporovodnici« ne moramo da vodimo računa, ali ako treba da zabacujemo oko 100 m ili više, onda i ovo pitanje postaje veoma značajno.