JEDNOSTAVAN NAČIN DA PRECIZNO ZABACIMO UZ SAM KRŠ 

Postojanje polufiksiranog plastičnog »zubića« na kalemu (špulni) mnogi ribolovci smatraju nepotrebnim, a ostali ovaj deo koriste uglavnom za kačenje kraja najlona kada mašinica nije u funkciji. Ribolovci koji pecaju fider-tehnikom praktično su jedini koji lajn-klip (»line-clip«) koriste u skladu sa njegovom glavnom namenom, za ograničavanje odmotavanja najlona sa špulne pri zabačaju, kako bi im sistem uvek padao na istu daljinu i hrana iz hranilice se koncentrisala na što manjem prostoru.
Lajn-klip i šarandžijama može mnogo da pomogne, naročito u situacijama kada im je potrebno da sistem zabace na hranjeno mesto, iza koga se nalazi prepreka (potopljena grana, panj, trska…), pa predug hitac donosi skoro sigurno kidanje, ali i veliku mogućnost da mamac bude nedostupan za ribu. Čak i ukoliko uspemo da izvučemo montažu iz krša, vrlo je verovatno da ćemo cimanjem i pomeranjem prepreke za duže vreme rasplašiti ribu.

Ma koliko da smo precizni, ne možemo svaki put da odmerimo jačinu zamaha toliko precizno da mamac padne u istu tačku, udaljenu nekoliko desetina metara. Zato prvi zabačaj treba da bude u dobrom smeru, ali nešto kraći (možemo da bacamo i bez udice i mamca, samo sa olovom). Kada vidimo gde je sistem pao, izvučemo sa špulne onoliko najlona koliko cenimo da je »nedostajalo« za pogodak, pa zakačimo strunu za lajn-klip, izvučemo sistem i ponovo zabacimo. na odabrano mesto je uvek nešto laganiji, olovo padne i tada treba osmotriti koliko je otprilike još do tačne lokacije na koju se planira zabaciti, izvući još najlona sa mašinice koliko otprilike procenimo da treba, zaglaviti najlon u line clip, izvući ceo sistem i ponovo zabaciti. Radi maksimalne preciznosti, bolje je ovaj postupak ponoviti dva-tri puta, uz dodavanje po malo najlona, dok daljina ne bude taman onolika kolika nam treba. Zatim na 2-3 centimetra iza tog mesta vežemo »lažni čvor« od konca ili obeležimo najlon vodootpornim flomasterom, kako bismo nakon zabačaja mogli da otkačimo najlon sa lajn-klipa i normalno pecamo, a da u slučaju da udari riba ne moramo ponovo da odmeravamo daljinu do prepreke. Svaki hitac treba da bude odmeren, kako trzaj sistema u trenutku kada najlon koji se odmotava stigne do kraja (tj. do lajn-klipa) ne bi bio prejak, jer to može da dovede do problema (kidanje najlona ili plastičnog »zubića«, ali i pomeranje sistema sa pogođenog mesta, zbog refleksnog trzaja ruke ribolovca). Kada sistem padne na dno, najlon treba obavezno otkačiti sa lajn-klipa, pa ga nategnuti i postaviti štap na držač(e). Ako se riba ne javi, pre vađenja sistema, opet podvučemo  najlon pod lajn-klip, a ukoliko dođe do ulova ili udarca, zabacićemo u stranu, izvući (ili namotati) najlon do »markera«, opet ga zakačiti i zabaciti na hranjeno mesto. Možda vam ovako napisano sve deluje komplikovano, ali neka to ne bude razlog da probate. Uz malo prakse, vrlo brzo ćete sve raditi po automatizmu, a videćete koliko je taj maleni dodatak na špulni dragocen pomoćnik u lovu šarana.