KAKO PRAVILNO NAMIRISATI MAMCE ZA LOV U HLADNOJ VODI 

 

Od kako je (pre svega sa povećanjem broja komercijalnih voda) šarandžijska sezona produžena do duboko u zimu, odnosno do pojave leda na jezerima, među specijalistima su se lomila koplja po pitanju količina, tipa (alkoholni, uljni ili glikolni) i vrste mirisa kojima treba tretirati mamce, kao i intenziteta njihove arome. Jedni su zagovarali upotrebu manjih količina voćnih mirisa, drugi su tvrdili da su mesni efikasniji, treći da treba koristiti samo mešavine itd.
NIJE SPORNO DA se ciprinidi slabo kreću u hladnoj vodi, tokom kasne jeseni i zime, te da se uglavnom nalaze u krtozima, odnosno okupljeni u jata, na dubljim mestima (na rekama su to po pravilu ujedno i pozicije sa znatno usporenim tokom). Zbog toga im je  potrebno poslati malo snažniji »signal«, ne bi li se pokrenuli i uzeli ponuđeno. To se ne odnosi samo na mamce, već i na prihranu, bilo da koristimo kukuruz, mešano zrnevlje (partikle), pelete ili neku kombinaciju tih sastojaka sa celim i lomljenim bojlijima. Intenzivniju aromu možemo da dobijemo na dva načina – ili povećanjem koncentracije mirisa za 15-20 % u odnosu na onu koju koristimo u toplijem delu godine ili upotrebom mirisa na bazi etil-alkohola, koji se mnogo intenzivnije i brže šire kroz vodu od onih na bazi propilen-glikola (glikolnih). U hladnoj vodi ubedljivo najneefikasniji su uljni mirisi, koji su bez premca kada je voda izrazito topla, odnosno tokom letnjeg perioda. 

DUGOGODIŠNJIM EKSPERIMENTISANJEM otkrivena je jedna interesantna varijanta mirisanja mamaca. Pokazalo se, naime, da su vrlo lovni bojliji koji su napravljeni sa »običnim« (tj, najčešće korišćenim) glikolnim mirisima, a posle kuvanja ili neposredno pre montiranja na dlaku tretirani (poprskani) alkoholnom aromom, koja se ekspresno širi kroz vodu i snažno mami šarane da uzmu ponuđeni zalogaj.
O izboru konkretnog mirisa nije moguće dati konkretan savet koji bi važio na svim vodama, tokom cele sezone, jer se dešava da neki mirisi koji su izuzetno efikasni na jednom terenu, ne donose (skoro) nikakve rezultate na vodi u neposrednoj blizini, gde se riba hvata na nešto sasvim drugo. Zato je najbolje osloniti se na lična iskustva i preporuke kolega kojima možemo da verujemo, ali nikada nije na odmet odvojiti jedan štap za eksperimentisanje sa mamcem na koji »ovde nema šanse da se nešto prevari«. Pri tom, ipak, imajte u vidu da je zimi riba slabo aktivna i da je verovatnoća ulova i na  mamac koji ribi dokazano odgovara uglavnom relativno mala, pa je najbolje držati se poznatih (dubljih) mesta, na kojima znamo navike riba.
A bez obzira na to na koliko voda idemo i kakvi mirisi na njima »radi«, preko zime u torbi uvek treba da imamo neki od mirisa sa alkoholnom bazom (moj izbor su tuti-fruti, jagoda, višnja, kraba i rečni rak), koje možemo da koristimo kao osnovne ili za prskanje mamaca sa drugačijom aromom, koje ćemo tako učiniti privlačnijim.
A kao dokaz da otkrićima i promenama u svetu šaranskog ribolova nema kraja, neka vam posluži i informacija da su test ribolovci englesko-danske firme DD Bait nedavno obznanili da su ispitujući efikasnost različitih aroma u zimskim uslovima odlične ulove šarana ostvarili na bojlije sa blagim mirisom kivija. Izgleda da i ribama, kao i nama, zimi prija i južno voće. Sve se nešto mislim, ako se tako prilagođavaju sezoni, možda bi im u ovom periodu odgovarali i mamci sa aromom prasećeg pečenja. Možda bi baš to mogao da bude doprinos nas srpskih šarandžija unapređenju ovog sporta.

 

 

Viski bojli Ako nemamo bojlije sa nekim alkoholnim mirisom, niti vremena i uslova da ih spremamo »po propisu«, možemo da se poslužimo jednim jednostavnim trikom, pomoću koga ćemo mamce sa glikolnim ili uljnim mirisom učiniti atraktivnim i u hladnoj vodi. U medicinski špric treba da uvučemo oko 1 ml viskija, iglu zabodemo u bojli i vrlo polako mu »damo inekciju«, kako bi se tečnost ravnomerno rasporedila i potom po padu u vodu polako širila ka spoljašnosti bojlija, potiskujući miris napolje i »noseći« ga kroz vodu. Umesto  viskija možemo da upotrebimo običan apotekarski alkohol ili lozovu rakiju. Dugim eksperimentisanjem, ustanovio sam da se ostale vrste alkoholnih pića ne ponašaju tako dobro, odnosno da skoro uopšte ne istisnu miris iz bojlija. I još nešto – ovako tretirane bojlije treba proveravati češće nego ostale i po potrebi menjati, jer zbog dodatnog kvašenja omekšavaju iznutra, pa se i brže raspadaju u vodi.