EKS­TREM­NA VA­RI­JAN­TA: ZIM­SKO PE­CA­NJE ŠA­RA­NA  

Du­go se sma­tra­lo da je ša­ran zi­mi pot­pu­no ne­ak­ti­van i da ga je ne­mo­gu­će upe­ca­ti. Me­đu­tim, ja sam ga go­di­na­ma lo­vio to­kom svih 12 me­se­ci i uve­rio sam se da on svo vre­me je­de, ma­da ne istim in­ten­zi­te­tom. Ka­da je vo­da to­pli­ja, me­ta­bo­li­zam ri­be (ko­ja je hlad­no­krv­na ži­vo­ti­nja) je br­ži, ali i zi­mi, ka­da se tem­pe­ra­tu­ra u nje­go­voj ži­vot­noj sre­di­ni pri­bli­ži nul­tom po­de­o­ku, on će po­je­sti uku­sni za­lo­gaj pla­si­ran na pra­vo me­sto, od­no­sno u bli­zi­ni nje­go­ve dnev­ne so­be. Broj uda­ra­ca to­kom zim­skog pe­ca­nja ša­ra­na je ne­u­po­re­di­vo ma­nji ne­go to­kom osta­lih go­di­šnjih do­ba, a uslo­vi su znat­no te­ži, pa to­me tre­ba pri­la­go­di­ti tak­ti­ku i vre­me pe­ca­nja. Ali, hva­ta­ju­ći krup­ne ko­ma­de i na de­li­mič­no za­le­đe­nim je­ze­ri­ma i re­ka­ma, či­je su oba­le bi­le pre­kri­ve­ne de­be­lim slo­jem sne­ga, uve­rio sam se da se­zo­na lo­va ove ri­be uisti­nu ni­ka­da ne pre­sta­je.

ZA USPE­ŠNO PE­CA­NJE ša­ra­na do­bar iz­bor me­sta je uvek va­žan, a po­go­to­vo zi­mi, jer se ri­ba ve­o­ma sla­bo kre­će, pa su šan­se da na­i­đe na na­šu pri­hra­nu i ma­mac to­kom po­tra­ge za hra­nom sve­de­ne na mi­ni­mum. Jed­no­stav­ni­je re­če­no, mo­ra­mo da iza­be­re­mo po­zi­ci­ju na ko­joj se ša­ran na­la­zi i da mu pri­ma­mu i udi­cu ba­ci­mo prak­tič­no is­pred no­sa. Tre­ba tra­ži­ti zo­ne sa ve­li­kom ali ne i pre­ve­li­kom du­bi­nom, jer se ša­ran na ta­kvim lo­ka­ci­ja­ma kr­to­ži. Obra­ti­te po­seb­nu pa­žnju na de­lo­ve vo­de ko­ji su pre­ko le­ta bi­li za­tra­vlje­ni. Ta je ve­ge­ta­ci­ja pa­la na dno, a u njoj su osta­li ra­či­ći i sva dru­ga ša­ra­no­va pri­rod­na hra­na, ko­ja mu je sa­da »na iz­vol'te«.
Sko­ro će­mo si­gur­no ša­ra­ne na­ći i u bli­zi­ni pod­vod­nih iz­vo­ra, jer je vo­da oko njih bar ma­lo to­pli­ja. Ako ih ni­smo lo­ci­ra­li pre zi­me, to će­mo la­ko uči­ni­ti u vre­me for­mi­ra­nja pr­vog le­da, jer se on spo­ri­je hva­ta na po­vr­ši­ni iz­nad njih ili se tu čak uop­šte ne for­mi­ra.
Na re­ka­ma su do­bra me­sta is­pred bra­na, u za­li­vi­ma i unu­tra­šnjim kri­vi­na­ma, tj. svu­da gde su du­bi­ne ve­će a tok spor. Ša­ran vo­li na­gle pro­me­ne kon­fi­gu­ra­ci­je dna, od­no­sno od­se­ke sa na­glim po­ve­ća­njem du­bi­ne, u ko­joj sa­da vo­li da se sme­sti.

Pri­bor i pred­vez Za lov ša­ra­na na te­žem te­re­nu i na vo­da­ma na ko­ji­ma tre­ba da­le­ko za­ba­ci­va­ti ko­ri­stim šta­po­ve Mo­sel­la Pro­tec­ti­ve Carp sa t.c. 2,5 lbs i ma­ši­ni­ce Ba­nax He­li­con, a na či­sti­jim te­re­ni­ma i na ma­njim da­lji­na­ma upo­tre­blja­vam sta­re pa­ra­bo­li­ke Ke­vin Nash Da­i­wa Whi­sker sa t.c. 1,75 lbs i ma­ši­ni­ce Da­i­wa Re­gal 4000. I jed­ni i dru­gi šta­po­vi su do­volj­no ose­tlji­vi i ela­stič­ni da mo­gu da amor­ti­zu­ju i sna­žne udar­ce i po­ku­ša­je be­go­va ša­ra­na pod no­ga­ma, a isto­vre­me­no ja­ki da nji­ma va­dim i ri­be te­že od 20 ki­la. Mno­gi se ču­de ka­da vi­de da pe­cam ta­kvim šta­po­vi­ma i naj­lo­nom od 0,40 mm, ali po­sle ni­za lo­ših is­ku­sta­va sa ki­da­njem ta­njih mo­no­fi­la po­sle ma­log stru­ga­nja o školj­ke ili ka­me­nje do­šao sam do za­ključ­ka da je bo­lje ma­lo po­ja­ča­ti taj deo si­ste­ma ne­go osta­vlja­ti ša­ra­ne u vo­di sa udi­com i ve­li­kim par­če­tom naj­lo­na u usti­ma. U to­pli­jem de­lu go­di­ne pe­cam na udi­ce ve­li­či­ne 4, a zi­mi obič­no na ma­lo ma­nje – 6 i 8, a po­ne­kad ma­lo »uta­njim« i pred­vez, pa upo­tre­bim onaj no­si­vo­sti 15 lb, ma­da ša­ra­ni ni­su zi­mi ne­što sla­bi­ji ne­go le­ti, ta­ko da ne vo­lim da re­ski­ram mno­go. Ipak, či­ni mi se da zi­mi po­sti­žem ne­što bo­lje re­zul­ta­te ka­da pe­cam sa ma­lo kra­ćim pred­ve­zom ne­go ina­če, du­gim iz­me­đu 12 i 15 cm.

Br­za br­zi­na Oni ko­ji vra­ća­ju ša­ra­ne u vo­du, zi­mi tre­ba da bu­du po­seb­no opre­zni i pri­pre­mlje­ni za sva­ki ulov, jer du­ži bo­ra­vak na tem­pe­ra­tu­ri is­pod nu­le mo­že da bu­de ve­o­ma opa­san po ri­bu, pa sli­ka­nje tre­ba oba­vi­ti što je br­že mo­gu­će. Čak je bo­lje i pu­sti­ti ša­ra­na bez sli­ka­nja ne­go da ga dr­ži­mo par mi­nu­ta na su­vom, što za nje­ga mo­že da bu­de i fa­tal­no (pri­me­ra ra­di, na -6 ili -7° C, pe­ra­ja se za čas smr­znu, pa mo­gu da se po­lo­me od do­di­ra ru­ke). Ri­bu je naj­bo­lje dr­ža­ti u me­re­do­vu, u vo­di, i iz­va­di­ti ko­ji tre­nu­tak pre sli­ka­nja. Pri ru­ci tre­ba oba­ve­zno ima­tii ko­fu vo­de, ko­jom će­mo po­li­ti du­šek pre spu­šta­nja ri­be, jer će se i on za­le­di­ti na »mi­nu­su«. A me­re­dov mo­ra­mo da ugla­vi­mo ta­ko da dok če­ka­mo uda­rac mre­ža sve vre­me bu­de u va­zdu­hu. Ako je mo­kru spu­sti­mo na tle ili na­slo­ni­mo na dr­vo, za ne­ko­li­ko mi­nu­ta će se ta­ko za­le­di­ti i »uhva­ti­ti« da će­mo ima­ti sil­ne mu­ke da je odvo­ji­mo, a uko­li­ko na­glo po­vu­če­mo, sko­ro je si­gur­no da će­mo je po­ce­pa­ti baš ka­da nam naj­vi­še tre­ba.

Pra­vlje­nje me­sta Zim­ska i let­nja me­sta se ne raz­li­ku­ju uvek ta­ko mno­go ka­ko ma­nje is­ku­sne ša­ran­dži­je mi­sle. Ako to­kom le­ta i je­se­ni re­dov­no ba­ca­mo hra­nu na istu lo­ka­ci­ju, ri­ba će če­sto svra­ća­ti na nje­ga i pre­ko zi­me, iako joj je ape­tit ma­nji, ili će se čak tu i ukr­to­ži­ti.

To­kom zi­me ša­ran se uglav­nom ja­vlja pre­ko da­na, ali u vr­lo krat­kim in­ter­va­li­ma. Mo­že da ra­di ukup­no je­dan sat, ali u če­ti­ri cu­ga od po pet­na­e­stak mi­nu­ta. Za­to ni­je neo­p­hod­no se­de­ti da­ni­ma kraj vo­de, već pe­ca­nje mo­že­mo da uskla­di­mo sa ri­bljom sat­ni­com, po­što se ša­ran nje iz ne­kog raz­lo­ga ve­o­ma pre­ci­o­zno dr­ži. Mo­je dru­štvo i ja za­to na oda­bra­noj vo­di pro­ve­de­mo 2-3 da­na bez pre­ki­da, da »uhva­ti­mo ri­tam«, a po­tom do­la­zi­mo na po par sa­ti. Ta­kvo krat­ko pe­ca­nje ni­je te­ško pod­ne­ti, po­go­to­vo ka­da se čo­vek do­bro ob­u­če i ma­lo »do­gre­je« ku­va­nim vi­nom. Ja, ina­če, stal­no po­na­vljam da ne­ma su­vi­še ni­ske tem­pe­ra­tu­re za pe­ca­nje ša­ra­na, već sa­mo lo­še gar­de­ro­be.
Naj­bo­lje sam pro­la­zio na boj­li­je na­pra­vlje­ne od ri­bljih mik­se­va sa aro­mom na ba­zi al­ko­ho­la (omi­lje­na mi je Mon­ster Crab, ko­joj do­da­jem par ka­pi Black Pep­pe­ra). Me­đu­tim, od ka­ko su se po­ja­vi­li go­to­vi boj­li­ji To­ma Karp Creyfi Gam­mus, pe­cam na njih i do­bro pro­la­zim, pa ne mo­ram vi­še da pra­vim boj­li­je.
ZI­MI SE PRI­HRA­NJU­JE ma­lim ko­li­či­na­ma, ali mo­ra­mo da bu­de­mo vr­lo pre­ci­zni, pa ja ili raz­vla­čim ili za udi­cu za­ka­čim PVA mre­ži­cu. Za pri­ma­mlji­va­nje ko­ri­stim pe­le­te i boj­li­je. Ako ne­mam one pro­me­ra 10 mm, a imam do­volj­no ve­ćih, osta­vim ih par da­na na va­zdu­hu da se do­bro isu­še, iz­lo­mim ih i po­tom sa­me­ljem u mli­nu za ka­fu, ta­ko da mal­te­ne do­bi­jem bra­šno, ko­je me­šam sa pe­le­ti­ma i sta­vljam u PVA mre­žu ili ba­cim po­red mam­ca ka­da raz­vu­čem si­ste­me. Ta­da do­dam i de­se­tak boj­li­ja pro­me­ra 10 mm, a ako pe­cam sa oba­le, po­sle za­ba­ča­ja ih što pre­ci­zni­je ba­cim oko udi­ce »ko­brom«. Sam ma­mac ne mo­ra da bu­de ma­li, jer će ša­ran i sa­da uze­ti ku­gli­cu pro­me­ra 20 mm.
Pre­ko zi­me su udar­ci uglav­nom mno­go sla­bi­ji ne­go ka­da je vo­da to­pli­ja. »Ra­no­vi« (od­no­sno be­go­vi po­sle uzi­ma­nja mam­ca) su ve­o­ma ret­ki, a naj­če­šće ša­ran ka­da usi­sa mon­ta­žu, prak­trič­no ostra­ne u me­stu, pa se sig­na­li­za­tor tek po­vre­me­no ogla­si krat­kim pi­šta­njem. Za­to je va­žno po­de­si­ti ta­ko da se ogla­si i pri naj­ma­njem po­me­ra­nju stru­ne. Baš sam ta­ko na jed­nom je­ze­ru u Fran­cu­skoj uhva­tio svog naj­ve­ćeg zim­skog ša­ra­na. Naj­pre se in­di­ka­tor ogla­sio sa­mo jed­nim krat­kim »pip«, a on­da je svin­ger po­čeo da se po­di­že sa­svim po­la­ko, kao na mak­si­mal­no uspo­re­nom snim­ku. Pri­šao sam šta­pu i ka­da se za­ču­lo »pip, pip«, mo­men­tal­no sam na­te­gao štap i on je bio tu.
TAJ ĆU ULOV za­u­vek pam­ti­ti i po to­me što su nas vla­snik i ču­var do­če­ka­li, re­kli nam da smo dža­be po­te­gli put, jer tu ni­ko ni­je uhva­tio ša­ra­na ka­da je tem­pe­ra­tu­ra vo­de pa­la is­pod 5° C, pa su oti­šli u pro­dav­ni­cu. Iako je je­ze­ro bi­lo do po­la za­le­đe­no, mi smo ipak za­ba­ci­li i kad su se oni za par sa­ti vra­ti­li iz rad­nje, ja sam u sa­ku već imao tog ka­pi­tal­ca, ko­ji je do­šao na me­sni boj­li sa Mon­ster Crab aro­mom i do­dat­kom Black Pep­pe­ra.
Zim­sko pe­ca­nje ša­ra­na se od let­njeg naj­vi­še raz­li­ku­je po hlad­no­ći i ne­u­po­re­di­vo ma­njoj ak­tiv­no­sti ri­be. Jed­nom smo nas dvo­ji­ca pr­vog de­cem­bra, ka­da ni­je bi­lo mno­go hlad­no, ima­li šest ko­ma­da, od ko­jih je naj­ve­ći imao 15 ki­la, ali ako u ovo do­ba go­di­ne ima­mo dva-tri udar­ca za dan i uhva­ti­mo jed­nu ri­bu, mo­že­mo da ka­že­mo da su­per pro­šli. Me­đu­tim, ja obo­ža­vam baš ta­kvu vr­stu iza­zo­va i i vi­še vo­lim da upe­cam jed­nog ša­ra­na zi­mi ne­go de­set pre­ko le­ta.