DOK TRAJE LOVOSTAJ: EFIKASNA TEHNIKA ZA KOMERCIJALNA JEZERA  

Kako lovostaj za šarana, koji je počeo 1. aprila i traje do 1. juna, ne važi na komercijalnim vodama, one šarandžije koje su jedva dočekale proleće okreću se takvim revirima. Pošto su oni znatno bogatiji ribom od otvorenih voda, pružaju odlične uslove za isprobavanje različitih sistema i mamaca, kao i novog pribora i opreme ili za uživanje u lovu naše omiljene ribe. Međutim, ni male stajaćice se, usled čestih promena vremena, još nisu znatnije ugrejale, pa riba nije »letnje« aktivna. Zato sada treba da probamo da privučemo šarana na udicu drugačijim pristupom od onog koji koristimo tokom pune sezone. Jedna od dokazano efikasnih kombinacija su hranilica sa nešto tvrđe zamešenom primamom i mali mamac na kratkom predvezu, što je i suština među engleskim šarandžijama veoma popularne tehnike, koja se jednostavno zove »metod«. Kako će naš ekspert za fider pecanje Nenad Kostadinović uskoro detaljnije pisati, ovoga ćemo se puta zadržati samo na osnovnim napomenama, dovoljnim za prvo upoznavanje sa ovim vidom pecanja onih kolegakoje to još nisu probale.

Mirišljave mrvice Ako male bojlije za udicu pravimo »deljanjem« onih standardnih, odsečene komadiće treba da sakupimo i dodamo smesi za hranilicu, jer ćemo je tako učiniti još primamljivijom za šarane.

Ova varijanta »teškog« fider ribolova od ostalih se najviše razlikuje po tome što se hrana mesi tvrđe, kako bi se zadržala na hranilici, što podstiče šarane da prosto kidišu na nju, a u tom nastojanju da se pre konkurenata dokopaju obroka bez mnogo razmišljanja uzmu i namamčenu udicu.
Udica se u ovom vidu pecanja vezuje na vrlo kratak predvez (često dug tek nekoliko centimetara), kako bi bila blizu primame. Opasnost da po padu sistema na dno hranilica »legne« na nju potpuno se izbegava korišćenjem modela sa ekscentričnim otežanjem, koji uvek padaju na istu stranu, suprotnu od one u koju zabodemo udicu i hranom »zacementiramo« predvez. Drugi način da izbegnemo uzaludno čekanje je da nakon što hranilica sa udicom dodirne dno lagano cimnemo sistem, kako bi se njegovi elementi »razvukli«.
Standardnu hranilicu punimo tako što je stavimo na dlan, preko nje sipamo primamu i potom je stegnemo. U jednoj varijanti ovako najpre »nabacimo« polovinu količine (ili nešto više), pa preko nje položimo predvez, tako da udica bude tik do hrane i onda dodamo gornji sloj, pa još jednom čvrsto stegnemo. Hranilice sa ekscentričnim otežanjem punimo tako što prvo na dlan stavimo hranu, pa na nju položimo hranilicu okrenutu olovom na gore i utisnemo je u hranu.
Kada ovakav sistem treba da zabacimo na veliku daljinu, »grudvu« treba malo uglačati. Ukoliko pecamo blizu obale, »ćoškove koji štrče« treba ostavimo, jer mogu da budu dodatni izazov za ribu.
U praškastu prihranu možemo dodati i sitnije kuvano zrnevlje (konoplju, proso, dari, seckani šećerac i sl.), crviće i njihove čaure (kastere), lomljene ili mrvljene bojlije i pelete itd.

Na šarandžijskim takmičenjima koja se održavaju na komercijalnim revirima nije dozvoljena upotreba živih mamaca, pa se u savremenom šaranskom ribolovu kod nas oni malo koriste. Međutim, baš u ovom periodu to može da bude prava poslastica za šarane željne mesnih zalogaja, koji ih osim mirisom, privlače i izazovnim mrdanjem.

 

Dokazano lovni prolećni mamac su i mala hlebna ruža i jako namirisani bojliji promera 12 mm, 10 ili čak 8 mm. Ukoliko ih nemamo, možemo nožićem ili skalpelom »odeljati« bojli prečnika 18 ili 16 mm do odgovarajuće veličine, pažljivo ga probušiti burgijom ili iglom, navući na dlaku, postaviti stoper i na kratko potopiti kuglicu u neku umakaljku ili poprskati mirisom i tako joj pojačati miris i atraktivnost, jer »oguljeni« bojli intenzivno ispušta aromu i time ribi koja dolazi privučena hranom na hranilici šalje snažan signal.