Šarana uglavnom počinjem da lovim već početkom marta. Kako su vode tada još hladne, posebnu pažnju pri izboru vode na kojoj ću pecati obraćam na vetar, a za konkretno mesto se opredeljujem i prema dubini. Nastojim da odaberem jezero koje je nekoliko dana pre pecanja izloženo dejstvu toplog vetra (južnog ili istočnog), a izbegavam severac i zapadni vetar. U tome mi mnogo pomažu srednjoročne vremenske prognoze koje redovno pratim i po nedelju dana pre svakog planiranog (vikend) izlaska.
Najave meteorologa su govorile da će na jezeru koje sam ovog puta odabrao za otvaranje šaranske sezone duvati južni vetar. Zato sam rešio da nekoliko dana svakodnevno bacam primamu u zaliv na severnom delu. Računao sam da će riba tu doći, da bi se gostila insektima koje joj južnjak »servira«, ali i da bi se počastila glistama i rovcima koji u vodu dospevaju zahvaljujući talasima koji pomalo krune zemlju sa obale. Uz to je »moj« odabrani zaliv i dosta plitak, pa se u njemu voda brzo greje, što riba nepogrešivo oseća i tu se svakog proleća koncentriše.
PRI IZBORU ZONE HRANJENJA obraćam pažnju na boju vode, odnosno na njenu providnost. Uvek je zamućenija tamo gde se dubina menja, a po toj »liniji« ja bacam primamu na dužem potesu (otprilike kao kada se seje pšenica), kako bih skrenuo ribi pažnju. Zavisno od finansijske situacije, ja po nekoliko dana pre pecanja bacam 2 kg bojlija (»minića« ili seckanih većih) ili 1 kg bojlija i 2 kg mešanog zrnevlja (pšenice, konoplje i lomljenog kukuruza). Ako se i vi opredelite za takav pristup, nemojte samo pobacati to što ste spremili i odmagliti dalje, već sedite jedno sat vremena kraj vode i
posmatrajte da li riba reaguje i kako. Ja često ponesem meč štap, pa vreme nakon prihranjivanja provedem pecajući na crviće. Ako se javlja bela riba, a pogotovo babuška, odmah malo pojačavam hranjenje, jer je to po pravilu znak da ni šaran nije daleko.
Ovog puta sam tri poslednja februarska dana prihranjivao »leskovačkom mućkalicom«, odnosno Toma Karp bojlijima sa aromama Tutti-frutti, Crayfi Gammus, Robin Red i Peanut iseckanim u mašini za mlevenje leda, koju sam oteo od žene, a u subotu 1. Marta sam u rano popodne počeo sa pecanjem. Jedan štap sam zabacio na ulaz u zaliv, a drugi duboko unutra, maltene kraj obale.
NA OBA SISTEMA SAM okačio po jednu malu PVA mrežu sa 6-7 mlevenih bojlija iste arome na koju sam pecao (na prvom štapu bio je Robin Red, a na drugom Creyfi Gammus) i zabacio sa dosta optimizma, jer se jedan šaran izbacio tek što sam stigao.
Kako šaran na tom mestu u proleće obično radi preko dana, seo sam kraj štapova, maltene kao da pecam na fider, kako me udarac ne bi iznenadio, ali se od 14 č pa sve do 22 č ništa nije događalo. Tada me je telefonom pozvao prijatelj, kom sam rekao da se riba uopšte nije javila, te da ne verujem da će se do jutra išta i desiti. Međutim, par minuta kasnije udario je »Irokez«, golać kom smo ime dali po tome što ima samo mali deo leđne peraje. Dobio sam ga na špicu zaliva, na bojli sa aromom Creyfi Gammus, pa sam isti odmah stavio i na drugi štap, zabačen duboko unutar zaliva, jer sam pretpostavio da ribi tog dana možda baš ta vrsta hrane (odnosno taj miris) više odgovara. Ubacio sam Irokeza u sak, kako bih ga ujutru slikao i malo potom sam legao u šator da spavam.
Oko 2 č imao sam novi udarac. Riba se uopšte nije borila, pa sam povelikog šarana sam krljuštima do meredova dovukao maltene kao džak. Tek je pred samo prihvatanje 2-3 puta malo zatresao glavom, kao da je hteo da mi kaže da više ne mogu ni da očekujem početkom godine, kad je voda ipak hladna za krupne ciprinide (u zoni pecanja je bila tačno 8° C).
TREĆI I POSLEDNJI šaran tog vikenda došao je ujutru, oko 9 č dok sam pio kafu. To je bio golać koji je udario u dnu zaliva i uporno je pokušavao da se zavuče u trsku, pa se par puta nabo na ostatke zimus posečenih stabljika. Zato sam mu odmah poprskao rane antiseptik sprejom, da bi sprečio infekciju, a potom sam se slikao sa sve tri ribe i vratio ih u vodu, sa željom da ovaj susret na početku sezone ne bude i poslednji u ovoj godini.
