Dočekasmo konačno i kraj lovostaja na šarana. Šarandžije ovih dana kreću na vodu, a nije mali broj onih koji će na pecanju tokom juna provesti i po nekoliko dana odjednom. Takav pristup isplati se ne samo na komercijalnim vodama, već i na svim ostalim, jer što duže (pravilno) prihranjujemo ribu, veće su i šanse da je privučemo i uhvatimo, pošto čak i tamo gde je ima veoma mnogo ne love svi podjednako uspešno.
Pored vode je (naročito noću) mnogo prijatnije kada je vreme toplo, ali letnje vrućine donose i probleme sa čuvanjem hrane koju smo poneli za sebe, primama za ribu i mamaca. Kako pripadam velikoj grupi ribolovaca koji uvek koriste sveže bojlije i partikle, jer smatram da konzervansi menjaju ukus i kvare strukturu mamaca, poodavno se bavim proučavanjem najboljih načina za čuvanje kratkotrajnih bojlija u prirodi, u letnjim uslovima. U ovom i narednom broju preneću vam neka od svojih višegodišnjih iskustava.
NIJEDNO REŠENJE nije gore od nošenje bojlija na vodu i njihovog čuvanja u plastičnoj kesi u kojoj smo ih zamrzli. Tako oni mogu da izdrže do tri dana, a potom počinju da se kvare. Prvi znak otpočinjanja negativnih procesa je pojava belog praha, zbog čega bojliji izgledaju kao da smo ih uvaljali u brašno. To je posledica razlaganja prirodnih šećera, zbog čega bojliji značajno gube na hranljivosti.
Osim toga, bojliji spakovani u najlon kesu se »oznoje« i puste vlagu, čime se ubrzava početak procesa truljenja, koji je u ovoj varijanti neminovan, jer najlon sprečava sušenje bojlija.
Prateći tekstove na ovu temu u specijalizovanim engleskim časopisima za šarandžije, probao sam razne varijante i ustanovio da je bojlije, ali i sve ostale mamce i primame najbolje pre zamrzavanja uviti u tanku aluminijumsku foliju i to u količinama dovoljnim za jednodnevni ribolov. To nam omogućava da odjednom odrmznemo samo onoliko koliko možemo i da potrošimo pre otpočinjanja procesa kvarenja. Uz to, upoređujući vreme otapanja iste količine bojlija upakovanih u običnu najlon kesu i umotanih u alu-foliju, ustanovio sam da se u foliji znatno sporije odmrzavaju, što nije čudno, jer je ona mnogo bolji termoizolator.
NAJBOLJI NAČIN ČUVANJA bojlija bez konzervansa je da što duže ostanu zamrznuti. Zato, ukoliko pecajući šarana provodite na vodi po tri-četiri dana u nizu, svakao treba da razmislite o nabavci putnog frižidera, termo torbe (eng. cool bag) ili o pravljenju »frižider-kutije« od stiropora.
U PUTNOM FRIŽIDERU se smrznuti bojliji mogu dosta dugo očuvati, ali pod uslovom da ga ne otvaramo, odnosno da to činimo što ređe i na kratko, jer svako (makar i delimično) skidanje poklopca automatski znači dotok toplog vazduha, koji ubrzava otapanje. U ovakve frižidere moguće je spakovati poveliku količinu bojlija, a ako stavimo više uložaka za zamrzavanje nego što proizvođači preporučuju (po njima su za frižider zapremine oko 30 l potrebna tri standardna uloška), i mamci će nam duže biti očuvani. Kao pomoćno sredstvo za održavanje temperature u putnom frižideru možemo da upotrebimo i plastičnu flašu od 1,5 ili 2 l sa zamrznutom vodom ili nekim osvežavajućim napitkom, jer ćemo tako dodatno sačuvati bojle ali i imati hladno piće narednog dana.
Neki putni frižideri rade i na struju, tj. mogu se prikopčati na automobilski akumulator, preko priključka za upaljač u kolima, ali ni oni ne hlade toliko snažno da bismo bojlije mogli da održimo u zamrznutom stanju duže od nekoliko dana.
TERMO TORBA (eng. cool bag) je proizvod novijeg datuma, koji najpreciznije možemo da opišemo kao putni frižider od mekanog materijala. Trenutno se u našim prodavnicama kamperske, putne i ribolovačke opreme može pronaći nekoliko vrsta torbi od tzv. balističkog platna, sa unutrašnje strane obloženih termoizolacionim materijalom (alu folijom i pvc-om). Ako ih držimo u senci, bojliji će u njima ostati smrznuti oko 24 časa, a drugog dana će još uvek biti hladni, ali i u ovoj varijanti svako otvaranje poklopca značajno skraćuje rok trajanja bojlija, tj. veoma nepovoljno utiče na njihovo otapanje. Zato je, ako nameravate da ih koristite samo za čuvanja mamaca, bolje da uzmete dve ili tri male nego jednu veliku.
KUTIJE OD STIROPORA su odlično rešenje, jer izuzetno dobro »drže« temperaturu, ali nisu najpraktičnije za transport i skladištenje, jer zauzimaju više prostora nego putni frižideri, a i njihovo pravljenje iziskuje određeni trud i vreme (vidi okvir), pa se zato dosta retko koriste. Naravno, bez obzira na odlična termoizolaciona svojstva ovog materijala, ni njih ne treba otvarati svaki čas.
Za bilo koju od pobrojanih varijanti skladištenja smrznutih bojlija da se odlučimo, treba da nastojimo da sadržaj bude tako složen da između pojedinačnih pakovanja ostane što manje slobodnog prostora, koji na kraju treba popuniti zgužvanim papirom ili kartonom. Mamce (i bojlije i sve ostale koje ovako nosimo – jkukuruz, konoplju, druge partikle…) treba duboko zamrznuti dva do tri dana pre puta, a po mogućstvu i spakovati u putni frižider ili termo torbu, pa tako ubaciti u zamrzivač.
Veoma je važno da torbu, frižider ili kutiju tokom transporta u automobilu stavimo na mesto na kome neće biti direktno izloženi sunčevim zracima (npr. na dno prtljažnika) i da je potom prekrijemo drugim stvarima.
Po dolasku na mesto pecanja, naš »zamrzivač« možemo da ostavimo u kolima, ali je bolje da ga stavimo u hladovinu (u senku drveća ili čak ispod automobila), i da ga potom pomeramo u skladu sa dnevnim kretanjem sunca, kako bi uvek bio u hladu.
Ma koliko to bilo naporno i na prvi pogled komplikovano. Ne zaboravite da je jedan od preduslova uspeha u dužem šaranskom ribolovu da mamce i primamu čuvamo isto kao i svoju hranu, jer će samo tako biti maksimalno efikasni i doneti nam mnogo zadovoljstava, zbog kojih na vodu i idemo.
ŠARAN 
