Uporedo sa razvojem savremenih metoda šaranskog ribolova, teče i unapređivanje pribora (mašinica, štapova, monofila, predveza od upredenih materijala, utega i sl.) i opreme. Mnogo toga osmišljeno je specijalno za ovaj vid pecanja, ali većina sitnih alatki i pomagala koja se koriste za pravljenje montaža, postavljanje mamaca na udicu i sl. nije ni nova ni naročito specijalna. Dosta toga većina nas odavno ima u kućnom alatu, ali ne razmišljamo uvek o tome da možemo da ih upotrebimo u pecaroške svrhe i da ne moramo da po nekoliko puta više platimo istu stvar samo zato što na njoj stoji znak neke poznate šarandžijske firme.
Možda i najbolji primer za to su burgije manjih prečnika (1 do 1,5 mm), koje nisu imale  primenu u ribolovu dok nije izmišljeno kačenje mamaca na dlaku, a danas ih redovno koristimo za bušenje tvrdih bojlija, nekuvanog kukuruza, tigrovog oraha i sl. Burgije nešto većeg promera (5–8 mm) upotrebljavaju se za pravljenje većih rupa na bojlijima, peletima ili tvrdom zrnevlju (tigrov orah i sl.), uglavnom radi umetanja komadića plivajuće sunđeraste pene, plute ili sličnih materijala, kojima se mamci izdižu sa dna.

Neophodan deo savremenog šarandžijskog pribora su takođe i igle sa oštrim vrhom kojima bušimo mamce i igle sa povratnom kukicom, koje se upotrebljavaju za montažu mamaca na dlaku ili prihrane na PVA konac. U početku su u tu svrhu korišćene najobičnije igle za heklanje, koje su primenljive i danas (mogu se kupiti za par desetina dinara na pijacama ili prodavnicama pozamantrerija), s tim što manje bojlije treba oprezno bušiti, kako se ne bi desilo da puknu, jer su neke heklice malo deblje (što je i glavni razlog zbog koga su neke šarandžijske firme počele da prave specijalističke igle, kakve u ribolovačkim radnjama trenutno koštaju oko 100 din).
U prateće rekvizite koji svakom šarandžiji (a i mnogim drugim ribolovcima) dobro dođu, spadaju i pincete za prihvatanje sitnih udica, stopera itd., zatim makaze za sečenje  monfila, PVA konca ili traka upredenih struna (mogu se koristiti i najobičnije makaze, ali su bolje one sa kvalitetnijim sečivima, vidi str. 25 ovog broja – prim. ur.), zatim klešta za vađenje udica iz usta ribe (sasvim su primenljiva i ona iz kućnog alata, koja imaju duže krake – tzv. špicangle), te klasična kombinovana klešta (»motorcangle«), koja dobro dođu za odvrtanje i zavrtanje šrafova na rod-podu, krevetima, stolicama i druge slične intervencije.
Ovom spisku potrebnih manjih alatki treba dodati bar jedan kvalitetan oštar nož, a još bolje kombinovani alat koji ima i testericu i par različitih sečiva), zatim ašovče i sekiricu, koji su neophodni na kampovanju, ali često itekako dobro dođu i pri kraćim boravcima kraj vode.