USPOMENE SA PECANJA  

Sezona lova šarana odavno je završena, pa mi koji smo svoj pribor odložili do proleća sada možemo da sumiramo rezultate i kujemo planove za predstojeću godinu. Gledajući fotografije snimljene tokom 2007. i prisećajući se nekih od uspešnih izlazaka, odlučio sam da podelim deo radosti sa vama. Zbog toga vam šaljem ovo malo prisećanje na jedno uspešno pecanje.
Prošle godine smo moj drug Duško Jankeš i ja najčešće išli na surčinsku akumulaciju Tvrdenjava i na jezero Ada Safari u Beogradu, na kome smo posebno dobro prošli 8. jula.

 

Pribor Dule i ja pecamo na Shimano štapove i Tica mašinice. On koristi parabolike Catana od 3,6 m, t.c. 3 lb i čekrke Tica Sportera, dok moju garnituru čine štapovi BeastMaster od 3,9 m, t.c. 3 lb i mašine Tica Abyss. Uglavnom lovimo na Owner udice veličine 6 ili 8, jer smo se uverili da dobro drže ribu i da su najbolji izbor za vode na koje najčešće idemo i montaže koje primenjujemo.

Na pecanje smo pošli bez nekih velikih očekivanja. Želeli smo da se malo odmorimo od radne nedelje, koja je za obojicu bila vrlo naporna i da isprobamo neke netom kupljene bojlije. Riba je tog dana dosta slabo radila na celom jezeru, tako da je većina kolega imala jednog do dva šarana težine do 5 kg, a mi smo na velike, drečavo žute bojlije za 10 sati pecanja uhvatili isto toliko komada, ukupne težine 110,1 kg. Jedan za drugim, na obali su se našli šarani od 2,6 kg, 9 kg, dva od po 10 kg, 11 kg, 12 kg, dva po 12,5 kg, 14 kg i 16,5 kg. Nismo izgubili nijednu ribu, iako smo, kao i uvek, pecali na srazmerno male udice, veličine 8. Da stvar bude još zanimljivija, odlično smo prošli pecajući na mestu koje je na par dana ranije održanom takmičenju dalo ubedljivo najmanje ribe.
Obojica smo ubeđeni da je tajna našeg uspeha bila u mamcu – Sensas bojlijima promera 18 mm, sa aromom banane. Već narednog dana je naše društvo pokupovalo celokupnu zalihu tih bojlija u prodavnici Ribolov Matić i do kraja leta smo svi na njih odlično prolazili.