Na lokaciji na kojoj se danas nalazi Pečanski dunavac nekada se protezao dugačak rukavac Dunava, koji je pregrađen tokom Drugog svetskog rata, iz vojno-taktičkih razloga. Tako su nastala dva dunavca – Kostolački i Pečanski. Dok Kostolački, preko kanala koji se pruža od termoelektrane do motela »Dragulj« i dalje ima stalnu vezu sa rekom, Pečanski je pretvoren u zatvorenu vodu, koja je trebalo da bude isušena i pretvorena u plodno zemljište. Zato je pored nasipa koji razdvaja dva dunavca postavljena i velika pumpa, ali se brzo ispostavilo da su podzemni izvori na dnu suviše jaki da bi ovaj posao uspeo. Međutim, pumpa je ostala na svom mestu i u funkciji, tako da i danas reguliše nivo Pečanskog dunavca, iz koga se višak vode automatski ispumpava u Kostolački.
VODA: Pečanski dunavac dug je oko 2 km. Pruža se od Kostolca do sela Dubravica, gde se spaja sa mrežom kanala za odvodnjavanje. Prosečna širina iznosi oko 100 m, a dubina varira od dva do preko 3 m (na deonicama sa najjačim izvorima) i najmanja je na poslednjih par stotina metara prema Dubravici. Priobalje je plitko i muljevito, a i dno je na većini mesta pokriveno debelim slojem mulja, mada mestimično ima deonica sa šljunkom. Pre dvadesetak godina, ovaj revir bio je omiljeno odredište mnogih kostolačkih i požarevačkih ribolovaca. Obale su bile čiste i svugde se moglo pecati, a trava nikada nije u potpunosti osvajala vodenu površinu. Danas je dunavac od maja do decembra skoro potpuno zatravljen (ova sezona je izuzetak u tom pogledu), znatno je plići i zamuljeniji. Voda je relativno bistra, ali od maja do septembra ima dosta žabokrečine i algi, naročito u plitkom priobalju. Obale su obrasle gustom trskom, pa je ribolov moguć samo na veoma retkim čistim mestima i sa drvenih platformi, koje su podigli plovkaroši.

RIBE I RIBOLOV: Iako se postepeno pretvorio u baru, u Pečanskom i dalje žive skoro sve dunavske ribe, pa čak i smuđ, koji se do pre 15-20 godina uspešno lovio na kederovane sunčice. Najbrojnije su razne vrste bele: bodorka, crvenperka, kaugler, krupatica, deverika i, naravno, babuška. Ove vrste pecaju se sa platformi, isključivo na plovak, mahom takmičarcima od 4 do 6 m, a ređe teleskopima sa vođicama.
Šarana ima u velikom broju, ali je dunavac »teška« voda za šaranski ribolov. Nekada su ovde hvatani dunavski divljaci od preko 15 kg, a vrlo je verovatno da tu i dalje žive pravi kapitalci, možda i teži od 20 kg. Brojan je i amur, koji je ubačen da bi smanjio količinu trave.
Najzastupljeniji predator je štuka. Varaličarenje je naporno, jer se mora gaziti kroz duboki mulj (neophodne su duboke čizme ili kombinezon), dok kederaši balerine zabacuju sa platformi i malobrojnih uređenih mesta. Prosečna lovna težina je oko 1 kg, ali treba imati na umu da je ovo teren koji retko izneveri. Potpisnik ovog priloga je od septembra 2004. do juna 2006. samo jednom završio dvosatni ribolov bez ikakvih dešavanja. Po izlasku se prosečno uhvati 3 do 5 štuka teških od 600 g do 1,5 kg. Krupniji primerci su brojni, ali je potrebno dosta truda i upornosti da bi se uhvatili. Bandar je nekada bio dominantna grabljivica, ali se danas retko hvata. Verovatno ga je potisnula štuka. Ni gavčice više nema kao ranije, a ostale ribe love se uglavnom slučajno.

 

DOLAZAK I OSTALO: Do Pečanskog dunavca se iz centra Kostolca stiže putem prema Ostrovu, pored izletišta »Topoljar i Kostolačkog dunavca. Kola se ostavljaju na nasipu, a peca se isključivo sa desne obale (gledano prema Dubravici), jer je leva u dužini od 500-600 m (bespravno) uzurpirana od strane vikendaša i Kostolčana koji tu drže svinje i živinu.
Do dunavca se može stići i iz sela Petka, putem koji vodi pored groblja, kao i iz Dubravice, ali na tom delu ribolov skoro uopšte nije moguć. Pečanskim upravlja korisnik voda RP »Morava 2« – SRD »Dunavac« iz Kostolca. Upotreba čamaca je strogo zabranjena, a kontrola je redovna, ljubazna i visokoprofesionalna.

 

Izvori Stariji kostolački pecaroši se odlično sećaju vremena kada je Pečanski bio čist i dubok. Zanimljivo je da su ribolovci u vrelim letnjim danima gasili žeđ na dnu dunavca – dovoljno je bilo iskočiti iz čamca i zaroniti do nekog od snažnih podzemnih izvora.      Za ovakve se vredi pomučiti – autor sa štukom uhvaćenom krajem jeseni.      Riblji fond: 4 Ambijent: 2 Pristupačnost: 4