Lavačka bara, Osmica i Tošina bara su nastale tokom izgradnje dunavskog nasipa šezdesetih godina prošlog veka. Jedino one nisu zatrpane od mnogih stajaćica nastalih u to doba. Nalaze se desetak kilometara od centra Apatina, u prelepom ambijentu, pa  ribolov na njima predstavlja pravo uživanje i kada ulova nema, što se veoma retko dešava. Mnogi ih i dalje zovu »Ministarske bare«, jer su u vreme SFRJ ovde pecale brojne ličnosti iz sveta visoke (domaće) politike. Tako »visoki gosti« odavno ne dolaze, ali su ove tri bare i danas itekako zanimljive, pogotovo ljubiteljima pecanja štuke i šarana.
VODA: Ministarske bare su okružene starim vrbama i drugim rastinjem, prosečna dubina vode retko prelazi dva metra, a dno je u sve tri pretežno muljevito.

Dužina Lavačke bare iznosi samo oko 40 m, a širina nešto manje. Najveća dubina ove  stajaćice skoro okruglog oblika ne prelazi 2,5 m. U njoj ima najmanje trave i drezge, pa je ribolov najkomforniji, naročito u periodu od maja do septembra, kada ostale vode tog tipa vegetacija osvoji skoro u potpunosti i značajno oteža ili čak sasvim onemogući pecanje. Nekoliko stotina metara dalje nalazi se popularna Osmica, koja je ime dobila po karakterističnom obliku. Široka je otprilike kao Lavačka, ali je duga skoro 150 m. Ni njena dubina ne prelazi 2,5 m, a preko leta je puna drezge, pa treba uložiti malo napora da bi se mesto očistilo i pripremilo za pecanje.
Tošina bara je najdublja – ponegde i do 5 m i udaljena oko kilometar od Osmice. I ona se nalazi uz nasip, a obale su joj prilično strme, što otežava ribolov. Pojas trave uz obalu nije širi od 2 m, pa se može pecati na plovak, dubinku i varalice. Sve tri bare Dunav redovno plavi i puni ribom, koja se u njima svakog proleća i mresti.

RIBE I RIBOLOV: Apatinski ribolovci na Ministarske bare najčešće odlaze zbog štuke, ali u njima ima i šarana, babuške, crvenperke, bodorke i druge bele ribe, bandara, pa čak i soma (iz Tošine je poslednjih godina izvađeno nekoliko lepih primeraka).

Riblji fond: 4

Ambijent: 5

Pristupačnost: 3

Štuka se lovi varaličarenjem i na kedera. Blinkeraši skoro bez izuzetka koriste »metalnu galanteriju«, a kašike imaju prednost nad leptirima. Po mišljenju većine iskusnih ribolovaca, D.A.M. Effzett od 16 i 22 g je ovde najefikasniji, ali to ne znači da eksperimentisanje nije poželjno (vidi okvir). Ukoliko je moguće, zabacuje se uz suprotnu obalu, a štuka po pravilu napada tokom prvih nekoliko metara povlačenja. Većina udaraca dešava se, dakle, daleko od ribolovca, pa su i borbe sa manjim komadima lepe. Varaličarima preporučujemo nošenje čizama do kukova ili kombinezona.
Štuka se peca i na plovak, na kedere uhvaćene na licu mesta. Najbrojnija je u Osmici,. Iako su na barama hvatane kapitalke od 7-8 kg, danas i komadi od 2-3 kg predstavljaju odličan ulov. Možda bi bilo drugačije da većina ribolovaca ima drugačiji odnos prema sitnim primercima, koji u proleće napadaju sve živo i po pravilu završavaju u čuvarkama i kesama.

 

Noviteti za štuku Iako su kašike i dalje veoma lovne, svakako bi štuki trebalo ponuditi i druge veštačke mamce. Većina grabljivica u ovim stajaćicama nije nikada videla plitkoroneće voblere, površince, silikonske šedove i spinerbajtove, što svakako treba iskoristiti.

Šaran se obično lovi blizu obale, najčešće na kukuruz, na koji redovno dolaze komadi od 2 do 4 kg, ali ima i većih. Prošle godine je na Lavačkoj bari uhvaćen kapitalac od 11 kg. Ova riba se ubedljivo najčešće peca na plovak, uz prihranjivanje neposredno pre početka ribolova. Moderni šaranski ribolov nije zastupljen, iako bi uz odgovarajuće koncipiran pribor i sisteme sigurno bilo moguće postići zapažene rezultate. Šaran je najbrojniji u Lavačkoj bari, a za njega, kao i za štuku, treba koristiti robustan pribor, jer krupnu ribu često vadimo zajedno sa povelikom količinom drezge.
Bela riba se lovi uzgred, dok se čekaju štuka ili šaran. Ukoliko se mesto očisti od podvodne vegetacije može se lepo pecati takmičarcima dugim od 4 do 6 m, osetljivim sistemima sa plovcima igličaste forme (primerenim stajaćoj vodi) i uz upotrebu manje količine primame. Mamci su uglavnom crvići i gliste. Dosta kolega ovde i dalje sa uspehom koristi bambusove štapove i plovke od guščijeg pera. Posebno je zadovoljstvo pecati krupnu babušku, koja je prilično brojna.
DOLAZAK: Postoje dva načina da se dođe do bara. Put preko nasipa, iz pravca zgrade JP »Vojvodinašume«, na izlazu iz grada, je kraći ali i rizičniji, naročito posle kiše ili početkom jeseni, kada je često zatvoren zbog rike jelena, tako da ga najčešće koriste ribolovci koji na pecanje idu motorom ili biciklom.
Drugi put je duži, ali je siguran i kada je vreme loše. Iz Apatina se krene prema naselju Ribarevo, prođe se pored industrijske zone i PIK-a, pa posle nekoliko kilometara stiže do velikih hrastova i table koja označava ulazak u lovište. Tu se skreće desno i nakon par minuta vožnje stiže do velike kapije, kroz koju se ulazi u lovište. Dalje se nastavlja kroz šumu i izbija na nasip, nakon čega se sa leve strane pojavljuje »Titov dvorac«, preko puta koga se nalazi Tošina bara. Do Osmice i Lavačke bare stiže se idući dalje nasipom. Ovaj put je dug oko 15 km i u potpunosti asfaltiran.

 

OSTALO: Ministarskim barama gazduje JP »Vojvodinašume«, čiji radnici ponekad ( s pravom) dosta neblagonaklono gledaju na pecaroše, koji svojim aktivnostima često uznemiravaju divljač. Sve što je potrebno za duži boravak u prirodi možete nabaviti u Apatinu. Iako se bare nalaze relativno blizu grada, ne preporučujemo odlazak na njih bez odeće koja štiti od kiše, baterijske lampe i dovoljne količine hrane i pića. Neizostavno treba poneti i neko provereno hemijsko sredstvo za zaštitu od komaraca, koji nepripremljenom pecarošu mogu da zagorčaju život. U Apatinu postoje tri prodavnice ribolovačkog pribora. Jedna od njih je Apa Fish, čiji je vlasnik poznati apatinski smuđaroš i šarandžija Milan Ćopić. Nalazi se na Somborskom putu i 24 časa dnevno u ponudi ima žive mamce. Bare nisu pokrivene signalima nijedne od mreža domaće mobilne telefonije.