Opasano planinom Rtanj sa jugoistočne i brdom Tupan sa severoistočne strane, živopisno selo Lukovo smestilo se u blizini četiri malo poznata pastrmska revira. Ne pamti se kada su prve kuće sagrađene na obalama Crnog Timoka, ali se zna da je polovinom prošlog veka na Crnoj reci, kako se u lokalnom žargovu naziva ovaj vodotok, postojalo desetak vodenica, čije su ustave i jazovi skrivali krupne potočare, klenove i krkuše.
Danas je u Lukovu situacija znatno drugačija. U 350 domaćinstava živi nešto više od 1.200 stanovnika, a vodeničko vitlo povremeno se okreće jedino na potočari osamdesetšestogodišnjeg Jordana Grujića, najstarijeg ribolovca rtanjskog kraja. Ostala tri vodotoka – Lozicu, Mirovšticu i Lukovsko vrelo urbanizacija je potpuno zaobišla. Sve tri nastaju iz jakih planinskih vrela i ulivaju se u Crni Timok. Vode su im bistre i čiste, pa prestavljaju Bogom dano stanište salmonida.

VODA: U ovm skrivenom blagu Rtnja posebno se izdvaja Lukovsko vrelo. Ovaj jak potok nastaje u stenovitom predelu brda Tupan, na severosistočnom delu Lukova ,od snažnog planinskog vrela po kom je i dobio ime. Duž kratkog toka od oko 4 km u njega se ulivaju desetine menjih planinskih izvora čija se snaga ne menja ni tokom dugih sušnih perioda.
Bliže vrelu voda je veoma brza, a nizvodno nešto mirnija. Obale su obrasle stogodim stablima bukve, jasena, vrbe i oraha, uz dosta sitnog rastinja. Voda je bistra i veoma čista, a kiseonika u njoj ima u izobilju. Širina korita je od dva do četiri metra, dok je prosečna dubina 70 cm. Brzina vode je oko 1m/sec, a njena temperatura nikada ne prelazi 10° C. Najveći deo rečnog dna čine krupno i sitno kamenje. Mulja, industrijskog otpada i suspendovanih materija uopšte nema. U vodi dominiraju larve plekoptera, efemeroptera, trihoptera, a ima i račića, pre svega iz roda gamarusa. Na ulivnom delu prisutne su i larve efemerida, koje lokalni ribolovci zovu vodeni cvet'.
RIBE I RIBOLOV: U zajednici riba dominira potočna pastrmka, mada se u manjoj meri javlja i pijor, a kod samog ušća u Crni Timok ima klena i krkuše. Prosečna lovna težina potočare kreće se oko 200 g.
Stariji ribolovci Lukova se sećaju vremena kada su u ovoj reci hvatane potočne pastrmke teške i preko 2 kg. Danas su kapitalni primerci veoma retki i do njih dolaze samo dobri poznavaoci reke.
U rečnom toku neprestano se smenjuju prelivi i virovi, od kojih su neki duboki i do dva metra. Pažljivim posmatranjem se u svakom od njih može primetiti bar po nekoliko krupnijih primeraka, uz dosta mlađi, što znači da se poslednjih godina mrest riba odvija manje-više neometano.
Desna obalu jer je znatno pristupačnija, jer su lokalni ribolovci na svakih pedesetak metara raskrčili rastinje i napravili uzane prilaze do vode, koji su jedina mesta sa kojih se bez većih problema kratkim varaličarskim štapovima (1,8 do najviše 2,4 m) sa lakim mašinicama mogu zabacivati varalice ili plasirati mušice. Uslovi za klasično mušičarenje veoma su teški,  pošto su obale vrlo obrasle drvećem i žbunjem, a u svakom viru leži bar po neko oboreno stablo i dosta suvog granja.
Vrsni poznavalac ove vode i jedan od najboljih ribolovaca srednje generacije u Lukovu, Stevan Petrović tvrdi da u Lukovskom vrelu i danas ima dosta potočne pastrmke. Njegov savet kolegama je da pre svakog zabačaja dobro osmotre vodu i kretanje ribe. Mamac na željeno mesto treba plasirati nečujno i precizno. Ako pri prvom vođenju napad izostane, treba probati još nekoliko puta, pa potom promeniti mesto.
Stevan kaže da za tri primerka u meri često treba pretražiti desetak virova, a ima dana kada je za to potrebno i po nekoliko sati. Pri tom je, s obzirom na to da je ovo veoma mali vodotok, veoma važno prvi stići na vodu, jer ako neko od kolega prođe pre nas, riba se  poplaši, pa trud postaje uzaludan. Zato većina lokalnih ribolovaca na Lukovskom vrelu peca u ranim jutarnjim časovima ili predveče. Najviše koriste suve mušice, i to imitacije  insekata koji se u toplijem delu godine roje nad vodom, a najpopularnije varalice su leptiri veličine 1, sa kićankom.
Klen na ovoj reci sporadično lovi, i to u donjem toku, gde su obale dosta strme i kamenite. Lukovčani ga love na plovak, pri čemu tokom kasnog proleća i leta kao mamac koriste glistu đubretarku, skakavca, majsku bubu, zlaticu i voćne plodove, a u hladnijem delu godine džigericu, pileća crevca, usirenu krv i sl.
Ni najstariji žitelji Lukova ne pamte da je njihova reka miljenica ikada poribljavana. Do nedavno za tim i nije bilo potrebe, ali od kada su ribokradice saznale za ovaj pastrmski raj, ribe je sve manje. Među meštanima ima samo dvadesetak sportskih ribolovaca, koji se najvećim delom pridržavaju propisanog načina lova potočare. Ostali u ribolov odlaze kad i kako hoće, ne mareći za dnevnu kvotu od tri primerka u meri i korišćenje isključivo veštačkih mamaca. Ništa bolja situacija nije ni sa ribolovcima koji dođu sa strane, pa se često mogu videti tragovi ribokrađe, a priča se da je bilo i pomora ribe strujom. Ribočuvari na Lukovskom vrelu odavno nisu viđeni. Zato pošteni ribolovci ovog kraja neprekidno traže od korisnika voda da ovom živopisnom pastrmskom reviru pokloni više pažnje. Po njhovoj proceni, pravi je trenutak da se obavi poribljavanje ovog vodotoka, kako bi se unelo nešto »sveže krvi«, što bi bilo dovoljno da se uz pojačane mere kontrole riblji fond Lukovskog vrela značajno obnovi za godinu – dve.

Riblji fond: 3

Ambijent: 5

Pristupačnost: 2

DOLAZAK I OSTALO: Mada se Lukovo nalazi na magistralnom putu Paraćin – Zaječar, pastrmske revire, a posebno Lukovsko vrelo nije lako otkriti. Zato je najbolje koristiti pomoć nekog od lokalnih ribolovaca ili meštana. Možete probati da se snađete i sami, tako što ćete kod motela »Rtanj« skrenuti na stari put za Lukovo, pa neposredno pre ulaska u mesto skrenuti na seoski put (prohodan za automobile samo u letnjem periodu), koji vodi desno prema Crnom Timoku i ušću Lukovskog vrela. Odatle prvih stotinak metara idite koritom reke, a potom desnom obalom, od vira do vira. Do Lukovskog vrela se može doći i iz samog sela, tako što se kod Devojačkog mosta skrene levo i običnim poljskim putem nastavi sledećih 2,5 km, dok se ne dođe do desne obale.
Na Lukovskom vrelu, kao i na ostalim pastrmskim vodama u Srbiji, dozvoljena je samo upotreba veštačkih mamaca, a dnevni ulov je ograničen na tri primerka u meri. U neposrednom okruženju nema prodavnice ribolovačkog pribora, pa kupovinu tog tipa treba obaviti u Paraćinu, Zaječaru ili Boru. U centru Lukova postoje solidno snabdevene  prodavnice prehrambenih proizvoda, a tu su i pošta i ambulanta. Najbliži ugostiteljski objekat u kome se mogu obezbediti smeštaj i ishrana je motel »Rtanj«, nadaleko poznat po kiselom mleku i dobroj gibanici.