VODA: U tajne ovog po mnogo čemu zanimljivog revira uveo nas je stalni posetilac Slobodan Dane Jevtić, svakako jedan od najuspešnijih šarandžija Ćuprije. Po njegovm kazivanju, ribolovni revir Tonja sastoji se od tri posebne celine. Gornji (uzvodni) deo, dug oko dva kilometra je ravnomernog toka. Matica reke je pri desnoj obali koja je
visoka i škarpirana. Rečno dno je pokriveno šljunkom, osim u nekoliko manjih zatoka gde dominira tinja (plodna zenlja). Širina rečnog korita je oko 70 metara. Dubina pri srednje niskom vodostaju u matičnom delu iznosi oko tri metra, a postepeno opada prema levoj obali, kraj koje se pruža sprudište. Voda je bistra i čista, bez prirodnih prepreka, pa jedini problem za ribolovce predstavlja industrijski otpad i drugi vidovi ljudskog nemara, koje reka pri visokom vodostaju najčešće odnese odavde.
U središtu Tonje nalazi se dobro poznati Cincarski vir. Po kazivanju našeg sagovornika, ime je dobio po familiji koja je tu imala posed i kolibe, a čiji potomci i danas žive u Ćupriji. Dugačak je oko 300 m. Na početku vira je veća zatoka sa povratnim tokom, u kojoj je dubinom pri desnoj obali preko 3 m. Reka se tu blago razliva a tok usporava, pa širina prelazi 100 m. Dno je od ilovače i zamuljeno, osim u priobalnom delu, gde ima nešto kamena. U izlaznom delu se korito naglo sužava zbog škarpirane desne obale, a tok postaje brži.
Treći i najduži deo revira Tonja počinje od »Mićine vikendice«, a završava se posle skoro 3 km, kod železničkog mosta. U prvih tristotinak metara, isatovremeno sa regulacijom desne obale obavljeno je i popločavanje korita reke krupnim kamenjem, čak do 50 m u širinu, kako bi se voda umirila. Na kraju popločanog dela nalazi se brana, iza koje se pri ekstremno niskom vodostaju stvara mali slap. Nizvodno odatle korito je prirodno, pa preovladava krupan šljunak, a dno je mestimično pokriveno ilovačom i muljevito. Najbolja mesta su kraj desne (škarpirane) obale, gde dubina često prelazi 2 m.
RIBE I RIBOLOV: U ovom reviru ima svih vrsta koje obitavaju u Velikoj Moravi. Najčešće se love som, šaran, štuka, bucov, mrena, klen, skobalj i buborak, a u zatokama se javljaju i krupni primerci babuške, bodorke i devrike. Smuđa je poslednjih godina sve manje, zbog učestale ribokrađe. Zabeleženi su i slučajevi masovne pojave kečige, a povremeno se hvataju i krupni primerci tolstolobika.
Vrsni poznavaoci terena, poput Daneta Jevtića, dobro znaju gde treba tražiti koju ribu. U uzvodnom delu, kraj desne obale treba tražiti soma i klena, a u središnjem delu i bliže levoj obali mrenu, skobalja i ostalu belu ribu. Som se uglavnom peca dubinskom metodom, na durdubaka, kišnu glistu, rovca ili kedera. Najčešće se javljaju primerci oko 5 kg, mada su hvatani i trostruko teži. Klen, mrena i skobalj se sa obale mogu loviti jedino u hladnijem delu godine, a već od maja pa do oktobra neophodan je čamac. Zbog bržeg toka i solidne dubine treba koristiti plovke nosivosti od 2 do 4 g, a u najjačem toku i veće. U ovom delu šaran se hvata samo na dobro hranjenim mestima, koja pripremaju i održavaju.
Cincarski vir, u kome je voda nešto mirnija, prava je šaranska oaza. U zatoci na ulaznom delu dobri poznavaoci ove lokacije hvatali su minulih godina i kapitalce teške do 15 kg, uglavnom na aromatizovane valjke i kuvani kukuruz. Dosta ima i soma. U viru su hvatani i primerci do 20 kg, uglavnom dubinski, iako je ovaj teren kao stvoren za varaličarenje.
Bele ribe takođe ima u velikim količinama, ali je nju gotovo nemoguće uspešno pecati bez čamca.
Nizvodno od Cincarskog vira, na popločanom delu rečnog korita, zbog obilja vodenih prepreka mogući su samo plovkarenje i varaličarenje plitkoronećim varalicama. Zato se tu najčešće mogu videti skobaljaši i mrenaroši, a ovde je zabeležen i ulov beluna (bucova) od 4,6 kg. Nizvodno od slapa, u podlokanoj obali somovi prave loge, a najčešće se peca dubinskim metodom. Priča se da je pre tri godine ovde na nedozvoljen način uhvaćen kapitalac od 45 kg, a česti posetioci tvrde da ima i krupnijih brkonja.
Šaran se takođe lepo hvata na hranjenim mestima, mada je prosečna lovna težina ovde manja nego u Cincarskom viru. Ovaj deo Tonje posebno je atraktivan za mrenaroše, jer se na parče kačkavalja, ružu mesnih crvića i koricu hleba mogu prevariti primerci teški i preko 3 kg. Klena Skobalja, buborka, babuške i deverike ima u izobilju, ali ih malo ko ciljno lovi.
Štuka je takođe brojni stanovnik Tonje, ali je na meti ovdašnjih ribolovaca uglavnom početkom proleća i u kasnu jesen, kada Morava napuni rupe uz levu obalu, stvarajući tako niz manjih bara u koje bela riba masovno ulazi tražeći hranu, što štuka zna da iskoristi. Po koji primerak ulovi se i uz desnu obalu, posebno u Cincarskom viru i to pretežno uzgredno, na kedera namenjenog somu.
DOLAZAK: Do Tonje se lako stiže jedino magistralnim pravcem Ćuprija – Paraćin. Kod štamparije »Mladost«, na izlasku iz Ćuprije, pređe se pružni prelaz, pa se odmah skrene levo i nastavi oko pola kilometra (dobrim) nasutim putem neposredno uz prugu, a zatim se skreće desno, pored »Kafilerije« i ide još oko 3 km sve do obale. Po prelasku brane, put se račva. Levi (»uzvodni«) krak vodi do vikend naselja, tačnije do mirnijeg toka reke, gde su, kako smo već naveli, najpovoljniji tereni za lov šarana i bele ribe. Desni krak ovog poljskog puta ide pored »Mićine vikendice«. Prohodan je u najvećem delu godine i njime se stiže do svih izglednijih mesta u donjem delu ovog revira.
Biciklistiima, pešacima, a u sušnom periodu godine i mopedistima stoji na raspolaganju i uska staza na desnoj obali, kojom se do ovog revira može stići tako što se na pola puta između Paraćina i Ćuprije, odmah iza velike krivine, pređe pruga i nastavi putem koji vodi pored fabrike za prečišćavanje vode, akumulacije poznate po pogrdnom nazivu »Govnara« i dalje preko brane, do Morave i zatim uzvodno do željenog mesta.
| Riblji fond: 4 |
Ambijent: 5
|
Pristupačnost: 4 |
OSTALO: Oni koji dođu na ovaj atraktivni revir mogu da računaju na dobar doček ovdašnjih vikendaša i pomoć u nevolji, naravno ako ne zaposednu njihova uređena, prihranjivana i dobro čuvana mesta. Za uspešan ribolov treba imati adekvatan pribor dovoljno mamaca, a za belu ribu i odgovarajuću prihranu.
Najbliža prodavnica ribolovačke opreme i drugih potrepština je Barakuda, smeštena na uglu ulica Kneza Miloša i Živke Damjanović, neposredno uz poznati ćuprijski most. Ova dobro opremljena radnja je radnim danima otvorena od 8 do 20 č, a nedeljom od 8 do 15 č, ali njeni vlasnici Dragan i Lana Matić su i van radnog vremena uvek na raspolaganju ribolovcima koji ih pozovu na mobilni br. 063/77-28-161 ili 064/30-35-638. Solidan asortiman ima i prodavnica Toma sport, koja se nalazi na samom ulazu u gradsku bolnicu.
Za celodnevni boravak na vodi treba poneti dovoljno hrane i vode, pošto se najbliže prodavnice prehrambenih proizvoda i osvežavajućih pića nalaze oko 4 km od Tonje i Cincarskog vira, na magistralnom putu Ćuprija – Paraćin. U toplijem delu godine neophodno je i adekvatno sredstvo za zaštitu od komaraca, kojih pored obale ima u izobilju.
Signal oba operatera mobilne telefonije je veoma dobar. Najbliža govornica fiksne telefonije i benzinska pumpa nalaze se na Slaviji, a ambulanta u centru Ćuprije.
REVIRI 
Ćupričani za dvadesetak minuta laganog hoda mogu da stignu iz centra grada do nadaleko poznatih ribolovnih terena – Vojničkog vira, Stare plaže i Mijatovačkog vira. Zato se ne treba ni čuditi što dosta zapostavljaju Tonju i Cincarski vir, svakako jedan od najlepših predela na Velikoj Moravi u ćuprijskom ataru. Ovaj raj na vodi počinje na deobi opštinskih teritorija Ćuprije i Paraćina i prostire se u dužini od blizu 5 km, do železničkog mosta, tj. do revira Stara plaža. Predanja govore da je na ovom delu Velike Morave nekada bilo naseobina, o čemu svedoče i ostaci starog groblja, koje je po nekim zapisima iz XII i XIII veka bilo na ostrvu između dela koji je Morava redovno plavila pri većem vodostaju i glavnog toka. Regulacijom korita iz šezdesetih godina minulog veka desna obala je zaštićena veštačkim škarpama i odbrambenim nasipom, dok se leva blago spušta prema ritu, u čijoj neposrednoj blizini ni danas nema naselja. Osamdesetih godina XX veka, u pojasnom delu između reke i odbrambenog nasipa na ćuprijskoj strani niklo je desetak vikendica, čiji su vlasnici pretežno žitelji Kolonije, radničkog naselja nekadašnje ćuprijske fabrike šećera. Pad standarda i nerešeno pitanje električne energije usporili su gradnju, a većina tih kućica koristi se samo u toplijem delu godine. U njihovoj blizini nalazi se više uređenih ribolovačkih mesta, a svi vikendaši raspolažu bar po jednim čamcem, bez kojeg je ribolov nezamisliv u hladnijem delu godine i pri povišenom vodostaju.
