DA LI LETI STVARNO TREBA BACATI SAMO MALE VARALICE?  

Početkom juna, na jezeru na kome često pecam, grabljivice su očajno radile. Par dana za redom, bacao sam po nekoliko sati i bio zadovoljan kada bih imao makar jedan udarac. Isprobavao sam sve što mi je padalo na pamet – menjao sam vrstu, boju i veličinu varalica, dubinu i brzinu vođenja i ko zna šta sve još. Ipak, priznajem, u tom eksperimentisanju jednu stvar sam radio školski. Naime, držao sam se pravila da krajem proleća i početkom leta, kada sve vrvi od mlađi iz netom završenog mresta, treba forsirati manje veštačke (i prirodne) mamce, jer se grabljivice hrane sitnom ribom, do koje ubedljivo najlakše dolaze.Jedne večeri pozvao sam mog prijatelja Jovicu Krstića, konstruktora i proizvođača Orka varalica i požalio mu se na očajne ulove, a on mi je preporučio da probam da bacam najmanje varalice, a da ukoliko to ne da rezultat potpuno okrenem pristup i probam što veće.

Poslušao sam ga, jer iovako nisam imao šta da izgubim, pošto nisam mogao da prođem gore nego što sam već prolazio. Na šediće od 6 cm nisam uhvatio ni bandarče, pa sam posle više od sata bacanja, kada je sumrak već sasvim osvojio vodu, prešao na šeda od 14 cm u S dekoru (crna leđa, beli bokovi i stomak), na džig udici veličine 4/0, sa olovnom glavom od 7 g i sa dodatom trokrakom. To je bio pun pogodak! Velika silueta i snažna, široka vibracija velike gumene ribe su po svemu sudeći i za predatore predstavljale dobrodošlo osveženje. Najpre sam dobio smuđa od skoro 90 cm, a nepun sat kasnije i soma od 140 cm! Posle nekoliko očajnih dana, bila je to prava premija, ali i još jedan dokaz da teorijama ne treba slepo verovati. Kada ne daju rezultate, slobodno ih »prevrnite naglavačke« i nemojte se iznenaditi ako pecajući »naopako«prođete bolje od bilo koga drugog.


Pa ti veruj teorijama – Acke je soma i smuđa uhvatio početkom juna, na »Orka Šed« od 14 cm, iako bi »po knjigama« u to doba godine trebalo bacati male varalice.