PRAĆKE: JEDAN OD NAJKORISNIJIH DELOVA PLOVKAROŠKOG PRIBORA  

Veoma često smo u tekstovima o lovu ribe na plovak pominjali upotrebu praćke. Zato i nije čudno što se dosta čitalaca poslednjih meseci javljalo sa molbom da napišemo nešto više o načinima korišćenja tog veoma korisnog dela pratećeg pribora, koji za precizno plasiranje primame, osim takmičara, sve više koriste i ambiciozni »slobodni ribolovci«.


Praćke se dele po veličini, i to na male (micro), srednje (medium) i velike (»long range« – long rejndž) modele.
Najmanji modeli namenjeni su bacanju crvića, pinkija, sitnije zrnaste hrane (najčešće pšenice i konoplje) i mikro-peleta na mala rastojanja, a najčešće do dužine »punog« šteka, tj. oko13 m. Domet im je, naravno, nešto veći, ali sa povećanjem daljine opada preciznost, a raste rasipanje.
Srednje praćke se koriste za praćkanje manjih kugli hrane, crvića, pinkija, krupnije i sitnije zrnaste hrane, kao i peleta srednje veličine, na daljini od 15–20 m. One su najuniverzalnije, pa ih posebno preporučujem onim kolegama koje se bave »slobodnim« ribolovom, a nisu do sada imale ovaj rekvizit, jer sa praćkom srednje veličine možemo da »pokrijemo« većinu situacija.
Dalekometne praćke služe za izbacivanje kugli hrane, bojlija, krupnijeg zrnevlja (kukuruza) i peleta na velike daljine (preko 30 m). One su neophodan rekvizit u priboru ribolovaca koji pecaju meč tehnikom, a kao pomoćno sredstvo ih koriste i neke šarandžije.

Ni oblik osnove (tj. rukohvata sa kracima) ni vrsta materijala od koje su ti delovi izrađeni nisu od ključnog značaja, za kvalitet i funkcionlanost, koji pre svega zavise od gumica i korpice. Najbolje su silikonske gumice, jer su veoma elastične i meke, pa sa njima uz malo vežbe možemo postići veliku preciznost (odnosno što manje rasipanje hrane, što je veoma bitno). Gumice mogu biti različite tvrdoće. One mekše se koriste za kraća rastojanja, dok se tvrđe koriste za plasiranje primame na veće daljine.
Uz pravilno održavanje, gumice (a time i praćka) će nam znatno duže trajati. Posle svakog ribolova ih obavezno treba oprati od hrane, riblje sluzi i druge prljavštine, a kada se osuše premazaćemo ih nekim lubrikantom ili vazelinom i odložiti na mesto na kome neće biti izložene ni preteranoj toploti ni sunčevoj svetlosti.
Važno je da korpice budu od kvalitetnog materijala i veličine usklađene sa tipom praćke, odnosno njenom namenom i vrstom mamaca koje ćemo iz nje ispaljivati. Za sitne mamce, koje izbacujemo najmanjim ili srednjim modelima, obično se koriste korpice veličina 1 i 2, dok za srednje praćke i krupnije mamce treba koristiti veličine 3 i 4, a dalekometnim modelima primerene su samo najveće korpe.


Korišćenje praćke zahteva vežbu. Biće vam potrebno par dana i nekoliko potrošenih kilograma prihrane i mamaca da uskladite oko i ruku. Probajte da na početku uvežbate izbacivanje na odabranu daljinu, kako biste razvili osećaj za preciznost. Najbolje da za početak koristite pšenicu i neke jeftinije prihrane, a kada se izveštite počnite da »trošite« ostale mamce i kvalitetnije hrane.
U baratanju praćkom važni su pravilno držanje i usmeravanje praćke i ujednačena sila istezanja, kako bismo stalno pogađali istu zonu. Kugle hrane bi zapravo trebalo da budu valjkastog oblika, ujednačene veličine i čvrstine, kako bismo uz upotrebom jednake sile pogađali istu tačku.
Naravno, posude sa hranom i mamcima treba da nam budu na dohvat ruke, kako bismo njima mogli da baratamo ne skidajući pri tom pogled sa plovka. Dok baratamo praćkom, štap najčešće postavljamo na držač, ali uz malo vežbe možemo stići do nivoa da ga držimo i u ruci. Time ćemo popraviti efikasnost, jer će nam kontra uvek biti pravovremena, što je veoma važno, jer riba izazvana »ispraćkanom« hranom mamac uzima munjevito.

DVE PREPORUKE   Za kupovinu Mnogi proizvođači i distributeri ribolovnog pribora za plovkaroše u ponudi imaju po nekoliko modela praćki, međutim po kvalitetu i upotrebljivosti svakako se izdvajaju one iz asortimana firmi Colmic, Drennan, Stonfo i Trabucco. Njihove najjeftinije »mikro varijante« koštaju oko pet evra, a cene osim od veličine zavise i od kvaliteta konkretnog modela. Za upotrebu Primamljivanje ribe uz upotrebu praćke najbolje rezultate donosi kada su uslovi za ribolov teški, tj. kada je riba slabo aktivna, npr. zimi i na prelazu sezona.

Prihranjivanje na ovaj način ima mnogo prednosti. Konstantno »ukapavajući« primamu u zonu lova, stvaramo ribi iluziju prirodnog padanja hrane (insekata i plodova) iz vazduha i sa okolnog rastinja, a malim količinama podstičemo je da se bori za svaki zalogaj sa brojnom konkurencijom, što za posledicu ima veliku agresivnost. Imajte u vidu da se jato radi sačekivanja praćkom plasirane hrane po pravilu podiže u gornje slojeve vode. To čine sve vrste, pa čak i deverika i šaran, koje po teoriji važe za izrazite ribe dna. Zato budite spremni da sisteme podesite tako da vam mamac bude na »pola dubine« ili u gornjim slojevima vode. Osim pomenutih vrsta, na praćkanje izrazito dobro reaguju i bodorka, klen, crvenperka, ali i neke grabljive vrste, kao što je bucov.
Iako je to logično, napominjem da uvek kada je to moguće treba prihranjivati onim na šta pecamo (i obrnuto). Ako koristimo brašnastu hranu, u nju ćemo dodati odgovarajuću količinu mamaca, a ukoliko želimo da pokušamo da selektujemo krupnije primerke možemo im ponuditi različite »koktele«.
Kada koristimo praćku, moramo stalno da održavamo visok ritam hranjenja, a da bismo bili što precizniji neophodno je da stalno vodimo računa o pravcu duvanja vetra i toku vode, kako se ne bi desilo da nam pomeranje hrane jednostavno odvuče ribu daleko od mesta na koje zabacujemo.