KAKO DA UVEK IZABERETE HRANILICU ODGOVARAJUĆE VELIČINE  

Osnovne stvari na koje treba da obratimo pažnju prilikom izbora hranilice kojom ćemo loviti su njen oblik i težina utega. O oblicima hranilica bilo je reči u nekoliko brojeva Ribolova, ali ćemo o toj temi u narednim brojevima pisati još detaljnije. Koliko će nam otežanje biti potrebno zavisi od daljine zabačaja, dubine vode i brzine toka. Međutim, veoma se često dešava da ribolovci vode računa o dva pomenuta pitanja, a potpuno zanemare veličinu hranilice, koja je bar isto toliko bitna.
MALE HRANILICE mogu da prime manje količine prihrane, pa ih najčešće upotrebljavamo početkom prolećne sezone i zimi, odnosno u periodima kada je riba najmanje aktivna i kada velika količina primame lako može da izazove suprotan efekat. Takve se hranilice koriste se za pecanje na manjim vodama i u plićim zonama, kao i za lov sitnije bele ribe – bodorke, kesege, sitnije deverike i sl.

  PRAĆKE: JEDAN OD NAJKORISNIJIH DELOVA PLOVKAROŠKOG PRIBORA  

Veoma često smo u tekstovima o lovu ribe na plovak pominjali upotrebu praćke. Zato i nije čudno što se dosta čitalaca poslednjih meseci javljalo sa molbom da napišemo nešto više o načinima korišćenja tog veoma korisnog dela pratećeg pribora, koji za precizno plasiranje primame, osim takmičara, sve više koriste i ambiciozni »slobodni ribolovci«.


Praćke se dele po veličini, i to na male (micro), srednje (medium) i velike (»long range« – long rejndž) modele.
Najmanji modeli namenjeni su bacanju crvića, pinkija, sitnije zrnaste hrane (najčešće pšenice i konoplje) i mikro-peleta na mala rastojanja, a najčešće do dužine »punog« šteka, tj. oko13 m. Domet im je, naravno, nešto veći, ali sa povećanjem daljine opada preciznost, a raste rasipanje.
Srednje praćke se koriste za praćkanje manjih kugli hrane, crvića, pinkija, krupnije i sitnije zrnaste hrane, kao i peleta srednje veličine, na daljini od 15–20 m. One su najuniverzalnije, pa ih posebno preporučujem onim kolegama koje se bave »slobodnim« ribolovom, a nisu do sada imale ovaj rekvizit, jer sa praćkom srednje veličine možemo da »pokrijemo« većinu situacija.
Dalekometne praćke služe za izbacivanje kugli hrane, bojlija, krupnijeg zrnevlja (kukuruza) i peleta na velike daljine (preko 30 m). One su neophodan rekvizit u priboru ribolovaca koji pecaju meč tehnikom, a kao pomoćno sredstvo ih koriste i neke šarandžije.

  DA LI LETI STVARNO TREBA BACATI SAMO MALE VARALICE?  

Početkom juna, na jezeru na kome često pecam, grabljivice su očajno radile. Par dana za redom, bacao sam po nekoliko sati i bio zadovoljan kada bih imao makar jedan udarac. Isprobavao sam sve što mi je padalo na pamet – menjao sam vrstu, boju i veličinu varalica, dubinu i brzinu vođenja i ko zna šta sve još. Ipak, priznajem, u tom eksperimentisanju jednu stvar sam radio školski. Naime, držao sam se pravila da krajem proleća i početkom leta, kada sve vrvi od mlađi iz netom završenog mresta, treba forsirati manje veštačke (i prirodne) mamce, jer se grabljivice hrane sitnom ribom, do koje ubedljivo najlakše dolaze.Jedne večeri pozvao sam mog prijatelja Jovicu Krstića, konstruktora i proizvođača Orka varalica i požalio mu se na očajne ulove, a on mi je preporučio da probam da bacam najmanje varalice, a da ukoliko to ne da rezultat potpuno okrenem pristup i probam što veće.

  VEŠTAČKI MAMCI OD MEKE PLASTIKE I NJIHOVA UPOTREBA (I) 

Svaka velika grupa veštačkih mamaca po nečemu se izdvaja od ostalih. Glavna karakteristika varalica od meke gume, kojoj duguju i veliki deo svoje efikasnosti je njihova velika mekoća, iz koje sledi i odgovarajuća pokretljivost, odnosno vibracija. A na pokret »padaju« baš sve grabljivice ovoga sveta! Oblik, veličina, boja, zvuk, pa eventualno i miris su faktori koji pomažu ribolovcu da ostvari svoj cilj i navede predatora na napad na »pogrešan« plen. Neki ribolovci smatraju bitnijim jedno, a drugi drugo, ali spora nema oko toga da je pokret, ukupno uzev ipak najvažniji!
Izrazito meki mamci od gume mogu da rade i »sami od sebe«, odnosno u mestu, pod dejstvom strujanja vode, a za grabljive ribe su veoma izazovni dok tonu ili ih ribolovac povlači, nezavisno od toga da li pri tom verno oponašaju živa bića ili imaju potpuno jedinstvenu vibraciju.
Po svoj prilici, grabljivice najsnažnije privlače oni mamci od meke gume (ali i od ostalih materijala) koji im liče na lak plen, odnosno na bolesne ili povređene ribe i druge organizme koji žive u vodi, na njenoj površini ili kraj nje. »Pihtijasta« guma je u tome bez premca, jer probijajući se kroz vodu može da radi na mnogo različitih načina, zavisno od toga kako je vodimo i karakteristika mesta na kome pecamo (brzine toka, konfiguracije, gustine vode itd.).

  VARALICE OD MEKE GUME KOJE VREDI IMATI (I BACATI)  

Pecajući godinama smuđa na Dunavu, stekao sam dosta iskustava u lovu ove grabljivice varalicama od meke gume i silikona. Upoznao sam mnoge dunavske terene i na njima ostvario lepe ulove na razne veštačke mamce, tokom sva četiri godišnja doba i u gotovo svim vremenskim uslovima. Tako sam na najdirektniji način proveravao i lovnost mnogih varalica, trudeći se da otkrijem uzročno-posledičnu vezu između njihovog oblika, vibracije, boje i reakcija smuđa (koje, naravno, u velikoj meri zavise i od pravilne prezentacije, odnosno načina vođenja).
Na veliku žalost ljubitelja apsolutnih istina, moram da priznam da definitivnih istina po ovom pitanju nema, jer se često dešava da smuđ na istom mestu za manje od 24 časa različito reaguje na iste veštačke mamce. Zato nisam pristalica nošenja samo jedne vrste, boje ili veličine na vodu, bez obzirana to koliko dana za redom ona donosi ulove. Ne treba pri tome ni preterivati, ali ako u torbi imamo više modela različitih karakteristika, veće su i šanse da eksperimentišući (naročito tokom perioda smanjene smuđeve aktivnosti), otkrijemo nekog »favorita iz senke«, koji nam može doneti i iznenađujući uspeh, ukoliko dobro izaberemo oblik, vibraciju, veličinu i boju, pa sve to sobro uskladimo sa uglom i brzinom povlačenja, te sa olovnom glavom odgovarajuće težine, koja omogućava vođenje kroz »pravi« sloj vode.