1. Kukuruz šećerac se na tržištu može pronaći u različitim oblicima. Smrznuti sirovi šećerac se prodaje u svim prehrambenim radnjama. Može se koristiti bez ikakve obrade ili »doraditi« laganim barenjem, kao i obogaćivanjem praškastim ili tečnim aditivima (pojačivačem ukusa, zaslađivačem, aromom). Kukuruz šećerac iz limenke je pasterizovan, aromatizovan je dodavanjem soli i šećera, ali ga možemo dodatno obogatiti, na isti način kao i sirovi.
Posebni šećerci, namenjeni za pecanje, fabrički su obrađeni, pasterizovani, aromatizovani i zaslađeni, a često i obojeni. U našim ribolovačkim radnjama ponuda je vrlo solidna, a posebno širok asortiman imaju mađarske firme Cukk, Maros Mix i Top Mix.
Dakako, možemo za primamu i mamce koristiti i svež šećerac (u klipu), koje je najjeftiniji ali i nešto manje atraktivan i efikasan.
2. Svaki ozbiljniji ribolovac treba na vodi da ima nekoliko varijanti šećerca i da bude dosledan u njihovoj primeni i kombinovanju, jer se često dešava da riba na nekom terenu ili u određeno doba godine hoće baš određenu aromu ili način serviranja.
3. Šećerac se može koristiti kao mamac, kao samostalna prihrana ali i kao dodatak svim vrstama prihrane (brašnastim i zrnastim). U brašnaste prihrane dovoljno je dodati 1-2 šake na kilogram smese (ne više, jer bi se kugle raspadale u letu, što je u većini situacija veoma nepoželjno). Bacanje samog šećerca vrši se rukom, praćkama ili kup-kitom (pri pecanju na štek), i to sa po desetak zrna, u kraćim vremenskim intervalima. Kao samostalna prihrana, slatko žuto zrnevlje je idealno kada želimo da izbegnemo sitnu ribu.
4. Kao mamac, možemo da koristimo jedno ili više zrna, bilo okačenih direktno ili montiranih na dlaku. Šećerac se može kombinovati sa drugim mamcima, pre svega sa crvićima ili glistama. Kada pravimo »koktele«, na udicu uvek treba prvo da postavimo zrno šećerca, pa tek onda drugi mamac. Vrh udice mora obavezno da bude slobodan, tj da viri iz zrna, kako bi se riba bolje kačila. Od ovoga treba odstupiti samo u slučaju kada riba veoma slabo radi.
5. Na stajaćim vodama na kojima nema mnogo sitne bele ribe, veoma je efikasno prihranjivanje kašom od mlevenog šećerca. U nju možemo da dodamo malo mleka ili neki aditiv (praškasti ili tečni). Takvom prihranom, osim šarana, linjaka i krupne deverike, na mesto pecanja možemo da privučemo i tolostolobika.
6. Bojenje zrna šećerca prehrambenim bojama se preporučuje u situacijama kada je voda veoma bistra (prozirna). Blještanje žutih zrna na dnu bi u takvim uslovima plašilo ribu, pa je najbolje da ih obojimo u zelenu ili braon boju. Dobar trik, naročito za lov šarana, je mešanje zrna obojenih u nekoliko boja.
7. Zrna šećerca tokom ribolova treba držati u plitkoj plastičnoj kutiji u koju je ulivena voda. Tako ćemo sprečiti da se zrna isuše, smežuraju, otvrdnu i postanu neupotrebljiva.Vodu iz konzerve u kojoj je stajao šećerac možemo da sačuvamo i kasnije upotrebimo kao sredstvo za kvašenje brašnastih primama, jer je ona vrlo dobar aditiv.
8. Udice za pecanje na šećerac treba da budu kvalitetne, oštre i snažne, nešto šireg luka i veličine usklađene sa dimenzijama mamca. Za jedno zrno najčešće se koriste udice No. 14-16, za kombinaciju zrno šećerca-crvić (glista) su najbolje veličine 10 i 12, a za dva zrna – 8.
9. Plovci za lov na šećerac treba da imaju malo snažnije antene i da budu blago rasterećeni (tj. nešto manje otežani, jer i samo zrno predstavlja izvesno otežanje), ali dobro izbaždareni, tako da vrh antene što manje viri iz vode, jer će tako registracija ugriza biti pravilna, a kontra pravovremena i efikasna.
10. Plesniva i ukiseljena zrna nisu za upotrebu i treba ih baciti u prvi kontejner. Nemojte ih koristiti za pecanje, jer će riba izbegavati zonu u koju ih bacimo, a ako ih slučajno i pojede može se lako desiti da oboli, pa i da ugine.
