KAKO IZABRATI ODGOVARAJUĆI ŠTAP ZA LOV BUCOVA  

Bezbroj puta u našoj ribolovačkoj periodici pisano je o izboru štapova, pa i na stranicama Ribolova. To je, uostalom, veoma važna, ako ne i najvažnija, stavka u našem ribolovačkom priboru. Ponajviše hartije potrošeno je na izbor štapova za smuđa (vidi npr. Ribolov br. 108), štuku i šarana. Međutim, nije mnogo pisano o dobrim karakteristikama štapova posebno primenljivih za lov bucova. A upravo ciljano pecanje bucova u Srbiji postaje sve popularnije, zahvaljujući – nažalost – permanentnom osiromašivanju naših voda kada su druge grabljivice u pitanju (som, smuđ, štuka…).
DOBAR ŠTAP za lov bucova treba pre svega da zadovolji tri zahteva:
1. da omogući što dalje zabacivanje voblera, leptira, kašike, pilkera ili vaser-kugle;
2. da više sati takvog zamornog pecanja učini lakšim;
3. da uz što veće uživanje u udarcu i pri zamaranju bucova obezbedi efikasnu realizaciju napada.
Sve što će dalje biti napisano u ovom tekstu odnosi se upravo na ova tri zahteva, koji nisu primarni za druge tipove blinkerisanja. Na primer, za džigovanje smuđa traži se velika oštrina štapa zbog detektovanja i onih slabašnih udaraca smuđa, kao i zbog brzine i potrebne snage kontriranja na velikoj daljini ili u velikoj dubini (u poslednje vreme sve više se traže i proizvode preoštri smuđaroški štapovi, a ta »moda« ponekad upropašćava uživanje u zamaranju smuđeva prosečne težine). Za blinkerisanje soma, mladice i krupne štuke potrebna je velika jačina štapa, ogromna izdržljivost provodnika i sl. Za lov bucova, sve to nije odviše važno. Uostalom, pregled Parade ulova bucova u svih šest godišta Ribolova pokazuje da se majstori za lov bucova, bez obzira na reku na kojoj love (Dunav, Sava, Morave, Drina...), opredeljuju uglavnom za štapove vrlo sličnih karakteristika. Kao uzorak uzeli smo deset brojeva (139-148) u kojima je objavljeno deset ciljanih ulova kapitalnih bucova. Osam ih je ostvareno štapovima dužine 3,00-3,05 m, a po jedan štapom od 2,70 i 4,00 m. I nosivost je dosta fokusirana: tri bucova su ulovljena štapovima težine bacanja 30–60 g, po dva modelima t.b. 40–80 g i do 35 tj. 40 g, te tri štapovima čija je gornja granica nosivosti veća od 80 g (95, 100, 140 g).

IZBOR DUŽINE štapa za lov bucova, kao i drugih grabljivica, zavisi od različitih parametara. O nekima od njih sasvim se retko piše, o pojedinim nikada. Na primer, štap od 3,00 metra zapravo nije iste dužine u rukama pecaroša viskokog 170 cm i pecaroša dvometraša (ovo u dobroj meri podseća, zapravo, na izbor skija.) Pa ipak, bucovdžije se gotovo po pravilu opredeljuju za štapove duge od 2,70 do 3,30 m. Blinkerisanju bucova iz čamca sasvim je odgovarajući i kraći model (2,10-2,40 m), dok se često pri lovu sa vaser-kuglom koriste oni duži od proseka (do 3,50 m). Ovo je vrlo bitno zbog izbačaja pune vaser-kugle koja je teška, ali i zbog dužine pojedinih sistema sa više strimera. Sistem koji je od vaser-kugle do poslednjeg strimera u nizu dug 2,5 m dosta je teško, tj. gotovo nemoguće daleko bacati kraćim štapovima.


VEĆINA ISKUSNIH bucovdžija opredeljuje se za parabolike, jer su oštri i brzi štapovi praktično nepotrebni, zbog »sigurnog«, tj. vrlo snažnog udarca bucova. Čak i sasvim »glindžavi« štapovi najčešće omogućavaju adekvatnu kontru, ali donose i daleko više uživanja u zamaranju ribe. Takođe, parabolik će, uz adekvatno regulisanje drila mašinice, lako amortizovati i snažne udarce na bliskom rastojanju, kao i iznenadne begove zakačenog bucova.
Praksa je pokazala da je optimalna nosivost štapa za lov bucova 30–60 g. Ovo posebno važi za bucovdžije koje u lovu koriste pilkere i sisteme sa vaser-kuglom, dok je onima koji love isključivo voblerom omiljena nosivost 20-40 g. U posebnim uslovima (leto, izuzetna bistrina vode), u obzir dolaze čak i ultralaki štapovi nosivosti do 20 g (npr. Robinson Ultra Jig Light od 3,00 m, t.b. 8–15 g (sa punim vrhom), Balzer Magna S Pro od 3,00 m, t.b. 2–15 g, Daiwa Powermesh od 3,00 m, t.b. 3–18 g). Oni su namenjeni za lov voblerima dugim do 5 cm (Moša, Ružno pače, Calipso, Ujka, Goldy, Rapala CD, Shad Rap i Mini Fat Rap), kašikama i leptirima do veličine 3, Kozjim bradama, mikrodžigovima i sl. Štapove ultralake nosivosti njihovi proizvođači u katalozima uglavnom preporučuju za sasvim lako džigovanje ili muvanje smuđa na mirnim vodama, ali i za blinkerisanje bucova, bandara i pastrmke.
Dužina plutane drške ispod mašinice varira od proizvođača do proizvođača i od modela do modela... Na štapovima dužine 3,00 m koje koristim, dužina tog dela štapa kreće se od 32 do 49 cm. Mada je u pitanju navika, čini se da ovaj deo štapa ne bi trebalo da prelazi 45 cm zbog lakšeg manipulisanja prilikom vođenja veštačkog mamca. Osim po dužini ovoga dela, štapovi se često razlikuju i po njegovoj debljini, a zbog prevelikog obima plute u visini mašinice ponekim modelima proizvođača Berkley i Abu Garcia dosta je teško dugo neprekidno zabacivati, jer zamaraju šaku.
SPOJ DELOVA je slaba tačka svakog blinkeraškog štapa, a posebno onih namenjenih lovu bucova. Razlog je prost: ogroman broj dalekometnih zabačaja može da dovede do razlabavljivanja spoja, usled čega štap na njemu naprsne ili sasvim pukne. Iz tog ugla gledano, najidealniji bi bili jednodelci, a govoreno realnim pecaroškim jezikom dvodelac je idealan zbog samo jednog spoja, dok rizik raste kod trodelaca itd. Ako tokom pecanja povremeno proveravamo čvrstinu spoja, opasnost od pucanja u toj tački (tačkama) značajno se smanjuje.

(Polu)teška kategorija Pri izboru nosivosti štapa, najviše kontroverzi izaziva izbačaj pilkera. Zabluda je da preteški pilkeri (od 30 g i više) lete mnogo dalje od srednje teških. Ne treba zamarati ruku i štap bacanjem pilkera težih od 21 g, što je otprilike gornja granica opterećivanja bucovskog štapa prosečne nosivosti. Za daleke zabačaje štapovima t.b. između 30 i 60 g i dugim 3 m, zapravo, optimalni su pilkeri (Kastmasteri i sl.) težine 18-21 g, a za teže su poželjni štapovi veće gramaže (do 80 g) i dužine.

BROJ PROVODNIKA na štapu iste dužine varira u zavisnosti od proizvođača, ali i od karakteristika (akcije, nosivosti i sl.). Modeli dugi oko 3,00 m koji se koriste za lov bucova najčešće imaju od 7 do 10 vođica. Iako ih mlađi pecaroši broje pri kupovini, jer to smatraju izuzetno značajnim, valja uzeti u obzir da proizvođači mnogo bolje od nas znaju da rasporede provodnike prema akciji i nosivosti štapa. Zato ne zamerite nekim vrhunskim Sportex trometrašima to što imaju »samo« sedam provodnika.
Ostaje da na kraju preporučimo neke štapove proverene u praksi, uglavnom na Dunavu i Savi, ali i na Zapadnoj Moravi i Drini, od poveće ekipe »Beogradskih bucovdžija« (Peđa Milanović, Raša Videnović, Aca Marković. Dragan Ćirić, Igor Mirković, Aleksandar Paunović Paki itd.).
Ljubitelji oštrijih i bržih štapova svoj glas daju modelima Shimana (Aspire, Antares ili SpeedMaster do 50 g), kao i novozelandske firme CD (Sunrise od 3,00 m, t.b. 15–50 g, akcije fast). Ljubitelji parabolika na vrh svoje liste stavljaju dva Sportexova modela (HM Turbo Spin 2 Slim-Line od 3,00 m, t.b. 40 g i Carat Spin 2 iste dužine i gramaže), RST Impuls Spin i pojedine modele firmi D.A.M. (New Dimension Sea Trout 3,00 m), ABU Garcia (serija Conolon Pro) i Berkley (Fireflex MH od 3, 00 m, t.b. 9–34 g). Ukoliko vam budžet ne dozvoljava ovolike izdatke, slobodno se opredelite za neki od jeftinijih modela Robinsona, npr. Quick Spin od 3,00 m, t.b. 8–25 g (devet provodnika) ili Ultra Jig Light od 3,00 m, t.b. 8–15 g (10 vođica).