Malo jače Pribor za lov pastrmke u ovom periodu treba da bude za nijansu robusniji nego u maju ili tokom leta, kada se koriste lakše varalice (uglavnom manji leptiri i plivajući vobleri).

Varaličari sa salmonidnih voda krajem marta i početkom aprila uglavnom se orijentišu na lov pastrmke, jer je mladica mladica u lovostaju. Međutim, ove godine ribolovcima baš ne idu na ruku ni vremenske prilike ni (veoma česte) oscilacije vodostaja. U takvim (otežanim) uslovima moramo pažljivo odabrati i varalicu i način prezentacije, kako bismo ostvarili uspeh. Zato sam rešio da vam predstavim nekoliko efikasnih prolećnih mamaca za lov po mnogima najlepše ribe naših voda.

KADA JE VODOSTAJ POVIŠEN usled topljenja snega, pastrmka se povlači na dublja mesta i uglavnom nije naročito aktivna (što neki pripisuju promeni PH vrednosti vode). Uslovi za ribolov su naročito nepovoljni ukoliko je voda bistra i lagano nadolazi što je siguran znak da se sneg u planinama još uvek topi. Međutim, ukoliko se nivo iole stabilizuje, uspešan lov je moguć, naročito sredinom dana i to na mestima gde tok reke usporava zbog raznih prepreka (potopljenih stabala ili velikih stena). U takvim okolnostima treba koristiti male cofove, sunđeraste peševe ili silikonske glavinjare, jedine varalice koje je u jakoj struji moguće voditi pri samom dnu, gde se riba sada najčešće nalazi. Sve su pomenute varalice po konstrukciji potpuno iste kao i one koje se koriste za lov mladice, ali su znatno manje i lakše, a identičan je ili vrlo sličan i način vođenja – koji počinje sa spuštanjem na dno, za kojim slede naizmenični skokovi, praćeni laganim kontinuiranim kretanjem i zadržavanjem u mestu.
Pastrmski vodotoci od prvih jačih prolećnih kiša nadođu, ali se i zamute. Tada po pravilu treba sačekati par dana, a zatim obavezno izaći na vodu, jer lagano opadanje vodostaja predstavlja idealan momenat za varaličarenje krupnije pastrmke. Ona je još dosta iscrpljena od mresta, ali počinje intenzivno da se hrani, kako bi što pre dostigla »punu formu«. Po blago zamućenoj (tzv. sijeroj vodi) imamo dobre šanse da ulovimo krupniji komad, pre svega zato što je zbog smanjene vidljivosti ova riba nešto manje izbirljiva, ali i zato što često prilazi obali, naročito pri povišenim vodostajima.
PASTRMKI U OVOM periodu obavezno treba ponuditi leptiraste varalice. Moji favoriti su Mepps Aglia i Aglia Long u dekoru »buba mare« i Blue Fox Vibrax u sličnim (tačkastim) dekorima, od kojih je po mom iskustvu posebno efikasan onaj koji imitira pastrmkinu mlađ. Po jakoj vodi ne treba bacati leptire manje od broja tri (po Meppsu), jer lagani mamci ovog tipa ne mogu dobro da rade u jačoj struji (tj. da seku brzake). Ali, za varaličarenje pastrmke i inače treba koristiti veće mamce, jer su oni selektivni, pa nam omogućavaju da izbegnemo sitnije primerke.
Kada se reke vrate u korito, dolazi vreme tonućih voblera. Ribu treba tražiti na ulazima u virove, a krupniji komadi su po pravilu na pozicijama gde se plitki preliv naglo završava i počinje dubina. Krupnija pastrmka će uvek zauzeti najbolje mesto, sa kog najlakše može da pokupi zalogaj koji joj struja donese, pa treba uvek da nastojimo da tu ponudimo mamac odgovarajuće veličine.

AKO JE VODA JOŠ uvek blago obojena, veće su šanse da prevarimo krupniju pastrmku, naročito na nešto drečavije voblere, sa malo crvene boje i trbuhom žućih nijansi. Sa bistrenjem vode na red dolaze neupadljiviji dekori, a pastrmka najbolje reaguje na voblere u dekoru pijora (gagice), pliske (kesegice), peša i mlađi potočare ili kalifornijke.
Idealni vobler za lov pastrmke u ovo doba godine je dvodelni, dug od 6 do 8 cm (male tekućice »traže« manje varalice). Dvodelci su dosta stabilniji u brzacima od jednodelnih modela, a u posebnoj su prednosti prilikom uzvodnih zabačaja, jer dobro rade i pri sporom vođenju niz jaku struju. To je veoma bitno, jer će još uvek dosta troma pastrmka pre napasti sporije vođenu varalicu, koja joj deluje kao lakši plen.
UVEK MORAMO NASTOJATI da uskladimo način vođenja varalice sa brzinom toka i dubinom vode. U tom su pogledu cofovi, sunđerasti peševi i silikonci (glavinjare i pešići), zbog njihove solidne težine u odnosu na masu, u prednosti nad leptirima i voblerima, koji su znatno osetljiviji na snagu vode i ne mogu uvek lako da dosegnu veće dubine.
Brzina povlačenja treba da bude dovoljno velika da varalica radi, ali ne i prevelika, jer će potencijalni plen koji se prebrzo kreće grabljivici delovati neprirodno i ona ga neće napasti (pogotovo su oprezni krupniji primerci, koji su već bili kačeni ili su ulovljeni i pušteni.
Kada je nivo reke povišen, a tok ubrzan, uzvodni zabačaji nisu produktivni, jer jaka struja za par sekundi izbaci varalicu iz vira. Zato smo prinuđeni da zabacujemo popreko ili nizvodno, a to podrazumeva veoma oprezno prilaženje viru, kako nas pastrmka, koja je uvek okrenuta glavom uzvodno ne bi primetila.
U takvim uslovima je posebno produktivna tehnika »lerovanja«, odnosno zadržavanja (daleko nizvodno zabačenog) mamca u mestu. Šanse za ulov biće nam veće ukoliko se pri tom dobro zaklonimo iza drveća ili rastinja uz obalu. Tako prezentovana varalica zabačena na pravo mesto dugo ostaje u vidnom polju krupne ribe i izaziva je na napad, pa ona ima više nego dovoljno vremena da se podigne sa dna i zgrabi ono što joj izgleda kao lak a ukusan zalogaj. Sve u svemu, i pored brojnih poteškoća na koje sada nailazimo, vredi se potruditi, jer kada se pegava kapitalka nađe na štapu, a zatim i u vašim rukama, zaboravićete na sve muke i osetićete neizmerno zadovoljstvo.