MOJI RECEPTI ZA USPEŠAN LOV ŠTUKE NA VEŠTAČKE MAMCE  

  DESET ZLATNIH PRAVILA ZA UPOTREBU ŠEĆERCA PRI PECANJU NA PLOVAK I HRANILICU  

1. Kukuruz šećerac se na tržištu može pronaći u različitim oblicima. Smrznuti sirovi šećerac se prodaje u svim prehrambenim radnjama. Može se koristiti bez ikakve obrade ili »doraditi« laganim barenjem, kao i obogaćivanjem praškastim ili tečnim aditivima (pojačivačem ukusa, zaslađivačem, aromom). Kukuruz šećerac iz limenke je pasterizovan, aromatizovan je dodavanjem soli i šećera, ali ga možemo dodatno obogatiti, na isti način kao i sirovi.
Posebni šećerci, namenjeni za pecanje, fabrički su obrađeni, pasterizovani, aromatizovani i zaslađeni, a često i obojeni. U našim ribolovačkim radnjama ponuda je vrlo solidna, a posebno širok asortiman imaju mađarske firme Cukk, Maros Mix i Top Mix.
Dakako, možemo za primamu i mamce koristiti i svež šećerac (u klipu), koje je najjeftiniji ali i nešto manje atraktivan i efikasan.

  ŠEĆERAC KAO MAMAC I PRIHRANA IZ ŠARANDŽIJSKOG UGLA 

Kukuruz pripremljen na neki od mnogih načina, najkorišćeniji je mamac i prihrana u šaranskom ribolovu, kako na krupnije tako i na sitnije ciprinide. On se upotrebljava sirov, kuvan, pečen (pa mleven), zatim u formi brašna (za valjke, bojlije, primame) itd. U različite svrhe koriste se mladi kukuruz, stari, zatim sveži (konzervirani) ili smrznuti šećerac. Ovaj poslednji odlikuje se sitnim i mekanim zrnima, te izrazitom slatkoćom, a u ribolovu se koristi negde od početka šezdesetih godina. Navodno je neki engleski ribolovac konzervu ukusnih žutih zrna na pecanje poneo ne radi ribe, već da bi je sam pojeo (Ostrvljani u ishrani dosta koriste ovu namirnicu), a onda je iz čiste radoznalosti probao da ribu koja toga dana nije radila na standardne mamce dobije na nešto što joj niko do tada nije nudio.
Bilo tako ili ne, tek činjenica je da je šećerac već nekoliko decenija jedan od najefikasnijih mamaca za lov sitnijih mirnih riba (deverike, babuške, linjaka, bodorke, crvenperke…), dok ga specijalisti za lov šarana do skora nisu mnogo koristili, budući da su prednost davali starom kukuruzu – kuvanom ili suvom (tzv. ambarcu). Ali, malo po malo je sve više lovaca na velike ribe počelo da otkriva dobre strane sitnih slatkih zrna, kako na udici tako i u prihrani.

  PREPORUKA ZA PROLEĆNI RIBOLOV NA PLOVAK NA CIPRINIDNIM VODAMA  

U proleće su nivoi naših reka redovno povišeni i sa tendencijom daljeg porasta, kako zbog topljenja snega, tako i zbog čestih i obilnih kiša. Uz to, tekuće vode su skoro bez izuzetka zamućene i još uvek prilično hladne, a matica nosi granje, panjeve i kojekakvo smeće. U tim uslovima, ribolov na otvorenim vodama je skoro nemoguć. Na kanalima, situacija u rano proleće može da bude sasvim obrnuta – njihove vode su bistre, bez rastinja i vegetacije, a velika jata kormorana, pataka i drugih ptica uveliko ih opsedaju, masovno se hraneći ribom, koja osim o mrestu brine i o tome kako da sačuva živu glavu od opasnosti iz vazduha.
ZATO SU MARINE i rečni rukavci najbolja mesta za ribolov u ovo vreme. U njima je voda plića i manje zamućena nego u glavnom toku, sporija je ili čak stajaća, a kako je uz to po pravilu i zaštićena od vetra, brže se zagreva. Svi ovi uslovi povoljno utiču na ribe i razvoj organizama koji su njihova prirodna hrana. Rečna riba se na ovim mestima okuplja i radi pripreme za predstojeće produženje vrste, pa se trudi da intezivnijom ishranom nadoknadi zalihe energije potrošene tokom zime. Rukavci i marine su »domaći« teren za bodorku, ali i većinu drugih ciprinidnih vrsta, naročito deveriku, babušku i šarana (koji je u lovostaju do 1. juna).
U ovom periodu treba tražiti osunčana mesta, mirna i zaklonjena od vetra, sa naglim prelazima dubine, obavezno uz usidrene čamce, brodove i splavove ili uz potopljena plovila, granje, dreveće, panjeve i slično. Tog se pravila naročito moramo pridržavati tokom dana, dok u ranim jutarnjim i večernjim časovima možemo da probamo da lovimo i na otvorenijim pozicijama, kao i »pod nogama«.

  ŠEST NAJEFIKASNIJIH VEŠTAČKIH MAMACA ZA SOMA  

Kada temperatura vode na rekama i jezerima dostigne 12-15° C, som se budi iz zimskog sna i počinje intenzivno da se hrani. U tom predmresnom periodu izražene aktivnosti, čak i manje iskusni i (što je još važnije) manje uporni varaličari mogu da računaju na dobre rezultate. Iako je na nekim vodama tradicionalni aprilski cug naše najveće grabljivice »poranio« i počeo još polovinom marta, još nije kasno da se okitite pravim aprilskim trofejom. Nadamo se da će vam ova rubrika u tome biti od koristi.