1. IAKO VAŽI ZA PRODŽRLJIVU grabljivicu velikog apetita, štuka se neće uvek bezglavo zaleteti na našu varalicu. Naprotiv, vrlo često je potrebno dosta vremena i truda da bismo je naveli da izleti iz svog zaklona i napadne. Zato se ne libim da na izglednoj poziciji potrošim i po pola sata odjednom, pa i da promenim 7-8 varalica različitih veličina, dekora i tipova, koje zabacujem iz različitih uglova i vodim na razne načine, od kojih neki deluju potpuno sumanuto, ali često pale (vidi stavku 2). I štuka ima radno vreme i ne javlja se non-stop. Ako na mestu koje mi deluje izgledno nemam udarac ujutru, ako imam vremena ne mrzi me da dođem i u podne, pa ako treba i uveče i provociram je dok joj ne »pogodim žicu« ili dok naprosto ne ogladni.

2. MAŠTA RADI SVAŠTA – nikada ne vučem varalicu ravnomerno, a gotovo u svakom provlačenju je vodim drugačije. Ako pecam na gumenog šeda (veštački mamac koji najčešće upotrebljavam za štuku), neprekidno menjam brzinu i tempo vođenja. Često ostavim varalicu na po nekoliko sekundi na dnu, pa je onda ponovo pokrenem naglim trzajem. Dosta riba uhvatio sam tehnikom »dirigovanja«. To radim tako što posle zabačaja zažmurim, pa pevam u sebi neku pesmu i pri tom, dok okrećem ručicu prosto dirigujem vrhom štapa, odnosno pokrećem ga u ritmu muzike levo-desno i gore-dole.

3. DO VAĐENJA MAMCA iz vode uvek sam maksimalno skoncentrisan, jer mi se veoma često dešava da štuka prati varalicu i sa velike daljine ili iz dubine i da je napadne bukvalno na pola metra od obale, kada već počnem da je vadim iz vode. Zbog toga, bez obzira na to ima li sunca ili ne, skoro uvek kada pecam po danu nosim polarizacione naočare, jer sa njima mnogo bolje vidim šta se dešava ispod površine, ako je voda iole providna.

4. OBAVEZNO KONTRIRAM čim osetim bilo šta sumnjivo, jer sam se odavno uverio da je bolje da reagujem i 10 puta više nego jednom manje no što treba. Udarac štuke je često jasan, odsečan i lako prepoznatljiv, ali se isto tako dešava i da samo »izgubimo« rad varalice, odnosno da prestanemo da osećamo njenu vibraciju. Tada obavezno treba reagovati, jer to može da bude posledica kačenja trave, lista ili nečeg sličnog, ali i napada krupne štuke, koja pokupi plen i sa njim krene ka nama, tako da ne osetimo udarac, a ponekad ni otpor.

5. UVEK KORISTIM ZA broj ili dva veće kopče nego što bi bilo optimalno, jer na njima varalica može slobodnije da se kreće i bolje radi. Pri tom treba voditi računa da kopča nije predebela, kako se varalica ne bi zaglavila, jer bi to imalo potpuno suprotan efekat. Takođe, uglavnom pecam na nešto veće udice od standardnih (ili fabrički montiranih), jer one ribi provereno ne deluju odbojno, a bolje su za krupniju ribu.

6. ŠTUKU PECAM ISKLJUČIVO na upredenu strunu, i to dosta tanku – uglavnom na 0,12 mm, a nikada na deblju od 0,15 mm (sem na izuzetno teškim terenima). Sa upredenom strunom većeg prečnika, dosta varalica, pogotovo onih manjih, lošiji radi, a i manje zaranja. Važno je samo da pletenica bude dovoljno snažna da ne pukne pri jačoj kontri, jer ni krupnija štuka neće pokidati neoštećenu kvalitetnu upredenu strunu navedenog prečnika, a i ne pravi naročito  dugačke begove.

7. IAKO VEĆINA ŠTUKAROŠA za predvez koristi čelične sajle, ja sam se još pre par godina opredelio za fluorokarbon nosivosti između 10 i 15 kila. Za dan sam hvatao i po 5-6 štuka na isti predvez i još mi se nikada nije desilo da mi ga riba pregrize, ali predvez redovno proveravam posle svakog zapinjanja za prepreku, ulova ili spadanja ribe, da bih se uverio u kakvom je stanju.

8. LOVNOST VARALICA OD MEKE gume veoma mnogo zavisi i od izbora težine i oblika džig glave. Od kako sam se uverio da štuka nakon promene otežanja nekada napadne varalicu koju smo joj prethodno provlačili kroz isti sloj vode, ali sa drugom glavom, dosta eksperimentišem i sa tim segmentom. Zato posebno rado koristim Orkinu glavu tipa »sanki«, jer nju lako mogu da oblikujem sekući je kleštima za metal.