|
PREPORUKA ZA PROLEĆNI RIBOLOV NA PLOVAK NA CIPRINIDNIM VODAMA
 U proleće su nivoi naših reka redovno povišeni i sa tendencijom daljeg porasta, kako zbog topljenja snega, tako i zbog čestih i obilnih kiša. Uz to, tekuće vode su skoro bez izuzetka zamućene i još uvek prilično hladne, a matica nosi granje, panjeve i kojekakvo smeće. U tim uslovima, ribolov na otvorenim vodama je skoro nemoguć. Na kanalima, situacija u rano proleće može da bude sasvim obrnuta – njihove vode su bistre, bez rastinja i vegetacije, a velika jata kormorana, pataka i drugih ptica uveliko ih opsedaju, masovno se hraneći ribom, koja osim o mrestu brine i o tome kako da sačuva živu glavu od opasnosti iz vazduha.
ZATO SU MARINE i rečni rukavci najbolja mesta za ribolov u ovo vreme. U njima je voda plića i manje zamućena nego u glavnom toku, sporija je ili čak stajaća, a kako je uz to po pravilu i zaštićena od vetra, brže se zagreva. Svi ovi uslovi povoljno utiču na ribe i razvoj organizama koji su njihova prirodna hrana. Rečna riba se na ovim mestima okuplja i radi pripreme za predstojeće produženje vrste, pa se trudi da intezivnijom ishranom nadoknadi zalihe energije potrošene tokom zime. Rukavci i marine su »domaći« teren za bodorku, ali i većinu drugih ciprinidnih vrsta, naročito deveriku, babušku i šarana (koji je u lovostaju do 1. juna).
U ovom periodu treba tražiti osunčana mesta, mirna i zaklonjena od vetra, sa naglim prelazima dubine, obavezno uz usidrene čamce, brodove i splavove ili uz potopljena plovila, granje, dreveće, panjeve i slično. Tog se pravila naročito moramo pridržavati tokom dana, dok u ranim jutarnjim i večernjim časovima možemo da probamo da lovimo i na otvorenijim pozicijama, kao i »pod nogama«.
 IZBOR TEHNIKE ZAVISI od uslova na terenu i stvar je lične procene i izbora. Najbitnije je da koristimo što lakši pribor: najlone promera 0,06-0,10 mm, plovke nosivosti do 0,75 grama sa finim, tankim antenama i udice veličine 18-22.
Prihrana ne mora da bude obilna (osim ako riba veoma dobro radi), ali mora da bude kvalitetna i pravilno pripremljena. Na vodama na kojima keder još uvek nije aktivan najbolje je konstantno prihranjivanje crvima. Ono se vrši stalnim (na otprilike pola minuta) izbacivanjem po dvadesetak crvića na željeno mesto, što će sigurno privući većinu bodorki i deverika koje se nalaze u blizini.
Ako uz ovakav pristup počne da se javlja kaugler, pređite na nešto »teže« primame i pecajte na dnu. Naravno, ukoliko vam odgovara pecanje kedera, treba samo da razvodnite hranu, konstatno bacate male količine, tako da neprekidno pravite oblačiće pri dnu i uživajte. Ali, tokom lova sitne ribe na površini ili u srednjem sloju, uvek periodično proverite šta se dešava na dnu, jer krupnije jedinke mnogih vrsta imaju običaj da se koncentrišu i hrane neposredno ispod sitnijih srodnika.
 IZBOR MAMACA može da bude veoma različit, zavisno od samog terena i trenutnih uslova koji na njemu vladaju, ali šanse za ulov su veoma realne ako lovite na pinkiće, crviće, sitne gliste, a pogotovo na larvu (ver de vaz).
Autori našeg zakona o ribarstvu nisu predvideli lovostaj za belu ribu zbog mresta, ali to pravim sportskim ribolovcima i ljubiteljima prirode nije neophodno. Svi možemo sami sebi da »uvedemo« lovostaj, čim primetimo da lovimo ribe (bez obzira na vrstu) čiji su se stomaci zaokruglili od ikre ili iz njih curi mleč. Niko neće ostati gladan niti željan pecanja ako ne ode na vodu tokom tih sedam do 10 dana, koliko traje mrest većine vrsta bele ribe. A ako baš ne možete bez pecanja, pustite ribe koje su očigledno spremne za produženje vrste. Što nas više bude tako postupalo, naše vode biće bogatije, a zadovoljstvo u ribolovu veće.
|
Mešanje hrana
Mnoge gotove prihrane poznatih proizvođača namenjene su za lov više vrsta ribe, ali ima i nekih koje su napravljene tako da odgovaraju samo jednoj. Krv u prahu je, primera radi, važan sastojak hrana za linjaka, na koje će u mnogim našim vodama vrlo dobro reagovati i krupni bandari (a obe vrste rado uzimaju i neke iste mamce – gliste, crviće, čaure…). Deverike, međutim, više vole slatkaste arome (vanilu, kokos i sl.). Mešajući takvu primamu sa nekom u kojoj dominiraju krv i druge mesne komponente, možemo privući i ribe ljubitelje slatkiša i one koje radije jedu »jaču hranu«.
Zanimljive rezultate može da donese i mešanje hrana za krupniju i sitniju ribu. Umesto da dugo čekamo da se veći primerci okupe, možemo brzo početi da uživamo u intenzivnoj akciji, dok čekamo onu »ozbiljniju«. A to može da bude korisno i zato što aktivnost siće u nekoj zoni gotovo uvek privuče i veće ribe.
Pri mešanju hrana imajte u vidu jednu mnogo puta dokazanu činjenicu. Većina poznatih proizvođača (Sensas, Van den Eynde, Maros…) koristi takve osnovne smese i dodatke da se njihove različite hrane uspešno mešaju jedne s drugim. Ali, ako probate da pomešate hrane različitih proizvođača, može se lako desiti da taj »sudar« dovede do potiranja pozitivnih svojstava obe hrane, čak i ako su naoko vrlo slične. Zato se, pre nego što odlučite da spojite proizvode različitih marki, raspitajte kod nekog iskusnijeg kolege (po mogućstvu takmičara), kako ne biste uludo potrošili novac i vreme.
|
|
PRAKSA 
