Do pre nekoliko godina, hleb je bio jedan od najpopularnijih mamaca za lov mirnih riba. Sasvim neopravdano, malo po malo pao je na začelje »top liste«, iako još uvek može da bude itekako efikasan, čak i onda kada je riba nezainteresovana za drugu hranu. Evo deset zlatnih razloga zbog kojih u torbi uvek treba naći mesta i za bar malo parče običnog svežeg hleba.
1. Iako je jedna od osnovnih namirnica za ljudsku ishranu, hleb se bez velikog truda i veštine može koristiti za pecaroške potrebe, kako kao mamac, tako i kao prihrana. Pri tom, za razliku od larvi (ver de vaz i fuj), crvića, glista i mnogih drugih ribljih poslastica prepunih mikrorganizama i škodljivih po zdravlje ljudi, nisu potrebne nikakve posebne mere opreza. Čak i ako zaboravimo da ponesemo hleb za ribe, uvek možemo da »otmemo« sebi koje parče i tako rešimo problem, a ako ogladnimo možemo da postupimo obrnuto i da ribama uskratimo deo sledovanja, radi vlastitog »blagoutrobija«.
|
Slatki valjak
Dve kriške svežeg belog hleba sa kojih smo skinuli koru nakvasimo samo sa jedne strane vodom ili mlekom, pa posipamo šerom sve dok ga sredina upija. Zatim zašećerene strane stavimo jednu na drugu, pa ih ostavimo da odstoje desetak minuta, pa dobro umesimo, kako bismo dobili masu jednolične gumaste strukture.
Sa krompirom i žumancetom
Parče hleba bez kore prelijemo jednim umućenim žumancetom, dodamo po jedan osrednji, kuvan i zgnječen krompir i kašiku jestivog ulja i mesimo. Ako je masa previše gusta, dodaćemo malo vode, a ukoliko je retka još malo sredine hleba.
Sa krompirom i belim lukom
U mašini za meso sameljemo 100 g sredine svežeg belog hleba, dva srednje kuvana i očišćena krompira i 2-3 čena belog luka. Tako dobijenu masu dobro umesimo.
|
2. Veoma lako ga je nabaviti i čuvati. Pekara i prodavnica prehrambenih proizvoda ima na svakom koraku, pa ćemo retko imati problema sa snabdevanjem. O čuvanju hleba namenjenog mamčenju treba voditi računa, jer ćemo ga teško postaviti na udicu ako se presuši, tako da ga treba držati u najlonskoj kesi ili (još bolje) u navlaženoj krpi ili peškiru. Ali čak i ako se osuši, biće dobar za prihranu. Plesniv i pokvaren hleb (sa uskislom sredinom) nije za upotrebu i ne treba ga bacati u vodu, jer je škodljiv i po ribe i ostale organizme.
3. Ubedljivo je najjeftiniji. Vekna od 600 g trenutno košta oko 30 dinara. Čak i ako bude novih poskupljenja, hleb će ostati i po ceni najpristupačniji mamac za ribolov.
4. Postoji mnogo načina za mamčenje i korišćenje hleba za prihranu. Hleb se na udicu može postaviti u vidu ruže (pahuljice), valjka, komadića isčenog zumbom ili korice. On može da bude samostalna prihrana, ali se natopljen stari hleb mnogo koristi i kao podloga kojoj se dodaju brašnaste hrane. Važan sastojak većine primama je i prezla – osušeni i samleveni stari hleb.
5. Hleb je veoma lako oblikovati i odabrati odgovarajuću veličinu za mamčenje, prilagođenu konkretnoj situaciji, odnosno dimenzijama riba koje se javljaju.
6. Sve vrste šaranskih riba prosto obožavaju hleb. Međutim, i druge se vrste često veoma dobro love na njega (pre svega cverglan, ali često i grabljivice, i to ne sasvim slučajno).
7. Atraktivan je tokom cele godine. Ribe podjednako rado uzimaju hleb na početku i na kraju sezone, ali i leti po velikim vrućinama, dok je zimi neprevaziđen u lovu skobalja.
8. Dobro se kombinuje sa svim drugim mamcima. Iako mali broj ribolovaca koristi ovu mogućnost, hleb se na udicu može kačiti i zajedno sa crvićima, glistama, larvama, pa i sa kukuruzom i pšenicom.
9. Hleb je lako aromatizovati i obojiti. To je još jedna magična mogućnost, koju iz nejasnih razloga naši ribolovci veoma malo koriste. Hleb koji ćemo koristiti za mamac najlakše ćemo namirisati tako što krišku stavimo najlonsku kesicu (običnu ili sa patent-zatvaračem) u koju nakapamo malo (par kapi) arome i (ili) prehrambene boje. Drugi i nešto teži način je da mamac okačen na udicu poprskamo aromom odnosno bojom u spreju ili potopimo u dip.
PRAKSA 
