Lov grabljivica povlačenjem kedera (mrtvog ili živog, u principu je svejedno) najefikasnija je tehnika u bistroj vodi i po danu. Zato tokom leta na taj način pecaju i mnogi strastveni varaličari. O najčešće korišćenom sistemu opširno smo pisali u prošlom broju – na osnovni najlon navučeno je valjkasto ili (dvostruko) konusno olovo, ispod njega je stoper, pa vrtilica, za čiji je donji kraj vezan predvez sa jednokrakom udicom.
OVAKVA MONTAŽA ODLIČNA je za krševite terene, naročito za lov u granju i panjevima, jer se udica provlači ribici kroz usta, pa kroz škržni otvor i plitko zabada pod kožu (kako bi se nakon jake kontre zabola u tvrdo nepce »staklenookog«), a pločica (ili okce) se zavuče pod škržni poklopac. Tako dobijeni sistem je teško zakačiv, a kroz praksu ribolovac nauči da ne reaguje odmah, već da sačeka dovoljno dugo da riba proguta i ponese kedera, jer je u tom slučaju šansa da se nakon kontre smuđ nađe na udici mnogo veća.
Kada sam svojevremeno jednog okorelog muvaroša pitao da li bi bilo moguće okačiti kedera na običnu džig glavu i tako muvati, on je podsmešljivo odmahnuo glavom i samo rekao: »Nije, bre, smuđ neka ovca. To bi odma' provalio. Kad se muva, keder mu je dugo pred očima i ako bi olovna glavudža i velika udica bile tako upadljive, sigurno mu ne bi palo na pamet da to uzme.«
|
Sistem i pribor
Upredena struna je znatno skuplja, ali i osetljivija na krzanje od običnog monofila. Zato džig glavu treba uvek vezivati za oko 1 m dugo parče najlona, koje ćemo sa pletenicom spojiti preko virble. Poželjno je da nosivost strune bude nešto veća, a ostali elementi tako odabrani da u slučaju kačenja za prepreku puca najlon, i to na čvoru kod džiga. Sa štapom t.b. 40–80 ili 50–100 g, dugim 3 ili 3,3 m možemo da damo efikasnu kontru i na velikoj daljini i da izađemo na kraj i sa kapitalnim smuđem ili somom. Njemu odgovara mašinica kapaciteta 100m/0,40 ili 0,50 mm.
|
 |
Međutim, Draško Klačar, dugogodišnji proizvođač silikonskih šedova i glavinjara, koje u poslednjih par sezona koristi sve više ovdašnjih varaličara, potpuno je suprotnog mišljenja. On tvrdi da se na najjednostavniji mogući sistem, tj. na kedera okačenog na najobičniju džig glavu, može muvati jednako uspešno pa čak i efikasnije nego na gore opisanu varijantu. Jednog avgustovskog popodneva pošao sam sa njim na Dunav, par kilometara nizvodno od Pančevačkog mosta, da vidim kako se džiguje na najrealističnijeg šeda na svetu – našeg kauglera (Alburnus alburnus).
PRVO IZNENAĐENJE za mene predstavljala je činjenica da Draško kedera ne kači naročito duboko, pa čak ni ne koristi udice dugog vrata. Naprotiv, koristi udice veličine 3/0, kratkog vrata i širokog luka, a kao što se vidi na okrugloj fotografiji, ribicu probada na prelazu glave u trup i uopšte je ne navlači t do olovne glave.
»Nema potrebe za dužom udicom, a pogotovo ne za stavljanjem nekakve dodatne trokrake«, kaže on i objašnjava: »U preko 90% slučajeva, smuđ ovako plasiranog kedera napada sa prednje strane, odnosno sa glave.« Zato se pri muvanju–džigovanju, za razliku od standardnog muvanja, ne čeka da grabljivac u ustima »izmulja« i proguta plen, već se momentalno kontrira, čim se oseti udarac.
Ovako serviranog kedera Draško vodi potpuno isto kao varalicu od meke gume ili silikona – zabaci ga ukoso niz tok i svodi, uz povremene kontakte sa dnom, trzaje vrhom štapa i namotavanje viška strune, kako bi ona bila stalno zategnuta. To je od presudne važnosti za uspešno pecanje, jer se većina udaraca dešava u propadanju, a mora se reagovati momentalno i to jakom kontrom, nakon koje će udica probiti tvrdo nepce smuđa na velikoj daljini, ponekad i većoj od četrdeset metara. Zato i pribor mora da bude odgovarajući (vidi okvir »Pribor i sistem«).
Na ovaj se način može i leti uspešno loviti po ceo dan. A kada nestane kedera, nema problema niti nekog velikog »prepakivanja« – dovoljno je na džig glavu navući silikonskog šeda ili tvister i nastaviti sa pecanjem.
PRAKSA 
