NAJUBOJITIJI »FRIZIRANI« ŠED ZA VELIKE GRABLJIVICE  

Kada duže vreme lovimo mamcima iste vrste, postepeno postajemo sve veštiji i efikasniji, ali nam upotreba standardnih modela postaje sve manje zanimljiva i izazovna. Zato svako ko teži napretku i hvatanju sve većih riba pre ili kasnije počinje da eksperimentiše i da na prepravlja ili dorađuje svoje omiljene mamce. Za mene su to šedovi, pa vam zato u ovom prazničnom broju i predstavljam po meni najubojitijeg predstavnika te ogromne porodice – dodatno opremljenu i posebno »friziranu« gumenu ribicu, koju grabljivice veoma rado napadaju, a vrlo teško mogu da je izbace iz čeljusti kada je jednom zagrizu. Do toga se dolazi sa malo dodatne opreme i nešto truda.

 

OSNOVNE POTREPŠTINE

Pored šeda nesvakidašnje boje (kakvima najviše volim da lovim), neophodni su nam odgovarajuća džig udica i specijalni dodatak – »dupli stinger«, odnosno sistem sa dve dodatne udice.
Težina olovne glave zavisi pre svega od karakteristika mesta na kome nameravamo da lovimo, a pre svega od dubine vode, (eventualne) brzine toka i tipa dna, ali i od tehnike povlačenja. Njena je boja takođe bitan činilac uspešnosti lova. Na početku pecanja, dok još ispitujem teren i apetit predatora, kao i za ribolov na izrazito krševitim terenima, obaezno koristim neobojene glave, jer su znatno jeftinije od ofarbanih. Eksperimentisao sam poslednjih godina sa tzv. šok dekorima olovnih glava (potpuno drugačijim od samog mamca) i došao sam do zaključka da ne deluju uvek stimulativno na grabljivice, tako da se najčešće opredeljujem za džigove koji su bojom isti ili slični kao leđa šeda.
Dodatna (trokraka) udica je praktično obavezna na svim gumenim ribicama dužim od 10 cm. »Petnaesticu«, koju najčešće koristim, i koja je bila »maneken« za priloženi foto-strip, ja opremam sa dve udice, montirane na krajeve iste sajle, savijene na odgovarajućem mestu, na kom je napravljena omčica, obezbeđena klemom. Najčešće upotrebljavam trokrake japanske firme Gamakatsu, u čiju sam se besprekornu oštrinu, trajnost i snagu nebrojeno mnogo puta uverio, a u poslednje se vreme sve češće opredeljujem za model Twinex Treble. Kako se i iz imena može zaključiti, radi se o neobičnoj trokrakoj, koja ima dva identična kraka i jedan znatno manji (i tanji), a uz to obrnuto okrenut. Njega zabadamo u varalicu, kako trokraka pri bacanju i povlačenju ne bi »landarala« oko varalice. Kada riba uzme mamac, dva identična kraka joj se zabadaju u čeljust i čvrsto je drže, a njihov »manji brat« skoro bez ikakvog otpora izleće iz gume, pa sajlica preuzima ulogu dodatnog »amortizera«. Trokrake zbog efikasnijeg kačenja, ali i zbog boljeg balansa mamca obavezno zabadamo sa različitih strana.
Crveno beli šed sa ukupno 5 »aktivnih« udica je tako skoro potpuno spreman za ribolov.

LOGISTIKA

Ipak, ponekad nije dovoljno samo bacati i lepo voditi šeda sa odgovarajućom džig glavom i dodatnim udicama. Da bismo isprovocirali i na napad izazvali veću ribu, često moramo da pribegnemo i dodatnim trikovima.
Trodimenzionalne oči se već godinama mogu kupiti u mnogim zapadnoevropskimprodavnicama ribolovnog pribora, a verujem da nije daleko dan kada će ih biti i kod nas. Lepim ih običnim brzosušećim lepkom i uverio sam se da taj detalj uopšte nije nevažan. Velike i istaknute oči predatorima služe kao »nišanska tačka«, a sigurno je i da u situacijama u kojima je ukupan izgled bitan, doprinose realističnosti naše gumene ribe.
Običan šed pri povlačenju vibrira, što se pretvara u talase koje riba registruje bočnom linijom i čulom sluha, ali mi možemo ovakvu varalicu da učinimo i »pričljivijom«, tako što ćemo u nju ubaciti »zvečku«. To je zapravo mala ampula sa kuglicama (vidi tekst Zorana Jašarija u prošlom broju), koju ja gotovo uvek postavljam u repnu pečurku šeda. Ona se pri povlačenju i propadanju mamca kroz vodu neprekidno pokreće, pa je i zveckanje kontinuirano. To pomaže predatorima da registruju prisustvo potencijalnog plena i pre no što ga vide, tj. u uslovima slabe vidljivosti ili kada im naš mamac prolazi iza leđa (tj. repa). Na tržištu se može naći više vrsta ampula sa kuglicama raznih veličina, čiji broj nije striktno određen. I komora i kuglice mogu da budu od različitih materijala. Ja najčeščće koristim staklene zvečke punjene čeličnim »klikerima«.
Kako sve više ribolovaca koji su štuku dugo hvatali isključivo na metalne varalice prelazi na mamce od meke gume, nije čudno što u modu ulaze i razni metalni »visuljci«, koji povećavaju vizuelnu atraktivnost, ali i daju dodatnu vibraciju mekim »mrdalicama«. Jedan od najjednostavnijih načina da dodamo leptirića na šed je pomoću male udice sa okcetom i dvostrane kopče (kakve pravi Rapala). Nepoverljivim ribolovcima će ova »minđuša« pomoći da sa više samopouzdanja bacaju šedove, a predatorima će blještanje i treperenje metalnog »priveska« privlačiti pažnju, verovatno im pri tom šaljući poruku da sa ribicom kojoj »otpadaju delovi«nešto nije u redu (što će reći da predstavlja lak plen) i svojim neravnomernim pokretima će dodatnmo provocirati bočnu liniju.
Pri tom je predloženo rešenje samo jedno od čitavog niza upotrebljivih. Krilce možemo zakačiti i pomoću virblice i okrugle alkice, vrtilice sa kopčama na oba kraja, pa čak i pomoću komada monofila, na čiji ćemo jedan kraj vezati malu udicu, a na drugi pločicu isečenu od bilo kakvog pleha.

 

 

Šminka I dekor veštačkog mamca može da bude važan činilac produktivnog lova. Zato slobodno eksperimentišite crtajući po omiljenoj varalici. Ja je najčešće »oblačim u prugasti dres«, kako bi bila potpuno drugačija od svega što su ribe do tada mogle da vide. Za to »šminkanje« uglavnom koristim obične flomastere raznih boja, a najbolje su mi se pokazale ne previše napadne farbe, koje se bar donekle slažu sa osnovnim dekorom, kao što je slučaj na fotografiji uz ovaj okvir.