DOK SAM PRILAZIO kanaliću, izdaleka mi se učinilo da je vodena površina slobodna, ali sam ubrzo video da sam se prevario, jer se drezga pružala do same površine i činila krajnje besmislenim svaki pokušaj lova veštačkim mamcima. Iako je kiša »probila« zoru i bivala sve upornija, moj kompanjon i ja smo odlučili da se ipak malo protegnemo noge i posle nekih 500-600 m konačno smo ugledali čistinu. Na tom pedesetak metara dugom delu kanala dubina iznosi oko 1,2 m, a drezge je bilo samo uz obalu, dok je središnji deo bio skoro sasvim čist.

Ribolov sam započeo jednodelnim plitkoronećim Ružnim pačetom od 11 cm, koje sam uz punu koncentraciju vodio sredinom kanala, očekujući svakog trenutka iznenadni napad sa dna. Pošto se ništa nije dešavalo, na kopču sam okačio Orka Šed-Tvistera od 15 cm, na udici sa olovnom glavom od 10 g, sa kojim sam mogao da pretražim i dublje slojeve vode. Moj kolega je za to vreme forsirao velike leptire Mepps Aglia i Spro Vibrax, ali se štuka ni njemu nije javljala.

POSLE SKORO 20 minuta varaličarenja, skinuo sam silikonca i stavio leptir Mepps Lusox bez otežanja, u nadi da ću uspeti da iz trske i lokvanja »iščačkam« bar neki manji komad, tek da razbijem monotoniju. Zabacio sam laganog leptira paralelno sa obalom na kojoj sam stajao i sporo ga vodio ispod same površine. Bingo! Dok se Lusox polako probijao kroz vodu na jedva pola metra od trske, štukica od oko 40 cm besno je napala i odmah pokušala da se vrati u zaklon, ali se posle kraće borbe ipak našla na suvom. Velika trokraka bila je zakačena spolja, a grabljivica se i tokom otkačinjanja besno otimala, tako da sam je jedva oslobodio i vratio u vodu. U sledećem zabačaju je istu varalicu promašila nešto krupnija riba, a par minuta kasnije sam na udici imao štuku tešku preko 1,5 kg. I ona je bila skrivena tik uz obalu, odakle je pojurila za leptirom, praveći pri tom talas na površini, a sledećeg sekunda ga je progutala. Moj kolega je takođe promenio taktiku i ubrzo je isti način uhvatio lep komad, težak blizu 2 kg. Više nismo ni obraćali pažnju na duboki središnji deo kanala, jer je bilo očigledno da se i male i velike štuke kriju neposredno uz obalu.

PRE NEGO ŠTO SMO stigli do kraja dela na kom je varaličarenje uopšte bilo moguće, rešio sam da sa nekoliko dugih zabačaja ispitam zone koje sam krećući se uz kanal već pretražio. Iz iskustva sam znao da ista varalica, ali vođena iz drugog ugla odjednom može da postane »vidljiva« štuki koja vreba u blizini. I zaista, dok se Lusox polako okretao desetak centimetara ispod površine, iz trske je uz prskanje vode izletela povelika riba. Zgrabila je varalicu, ja sam kontrirao, a ona je čitavom dužinom iskočila iz vode, besno tresući glavom. Na sreću, trokraka joj je bila duboko u čeljustima, tako da se borba posle nekoliko žestokih begova i pokušaja da se zavuče u travu ipak završila u moju korist. Borbena lepotica imala je 75 cm do kraja crvenog repnog peraja i iako je delovala prilično mršavo očigledno je bila u odličnoj kondiciji.

Da se štuka sredinom oktobra i na velikim vodama držala neposredne blizine obale, uverio sam se već sutradan, kada sam na Pečanskom dunavcu kod Kostolca za dva sata varaličarenja uhvatio dva solidna komada. Obe grabljivice su napale veštačke mamce vođene tik uz priobalni pojas trske, dok uobičajeno pretraživanje dubljih slojeva i ostrva trave nije donelo nijedan »ozbiljniji« udarac.