|
LOV SOMA NA STAJAĆOJ VODI SISTEMOM SLOBODNE BALERINE
 Od Boleta, pasioniranog šarandžije koji svaki godišnji odmor provodi na Srebrnom jezeru, stigla mi je krajem juna intrigantna SMS poruka: »Šaran i amur uopšte ne rade, somovi me ubiše u pojam!« Pozvao sam ga i saznao da krupne brkajlije svake noći bučno raubuju na njegovom hranjenom mestu i rasteruju ribu. Kada se nakon dva dana vratio kući, drugar mi je vrlo precizno objasnio kako da stignem do lokacije na kojoj je pecao i u noći između 3. i 4. jula zaputio sam se na Srebrno jezero.
Pošto sam imao samo dva velika čikova, kod kuće sam na bolonjez od 4 m montirao lagani dubinski sistem sa hranilicom, nadajući se da ću tako uspeti da ozbedim još nekog pristojnog kedera. Ostatak arsenala činila su dva snažna dvodelca od punog fibera, na kojima su bile stare, jake i teške metalne mašinice, a na njima monofil od 0,50 mm, jer posle prošlogodišnjeg okršaja sa orijaškim dunavskim somom, koji mi je nakon borbe od skoro sat i po slomio štap i otišao u istoriju, rešio sam da ama baš ništa ne prepuštam slučaju.
IAKO SAM STIGAO mnogo pre svitanja, sledeći Boletova uputstva (koja sam za svaki slučaj zapisao) lako sam pronašao njegovo mesto i čikovi su u 3,30 č poleteli u vodu. Jednu balerinu sam zabacio desno, prema oborenoj vrbi koju sam i pomoću baterijske lampe jedva nazirao, a drugu pravo ispred sebe. Tako sam u veliokj meri pokrio prostor na kome su, po rečima mog poznanika, somovi redovno pravili ršum.
 |
Pribor
Svog najvećeg ovogodišnjeg soma uhvatio sam na prerađeni štap Germina Standard od 2,7 m, t.b. 100 g, sa repariranim plutanim rukohvatom i SiC vođicama, mašinicu Ryobi GX-35, najlona Spro Sprotec Catfish od 0,50 mm i jednokraku udicu Kum-Ho, veličine 6/0.
|
 |
Međutim, ovoga jutra sve je bilo potpuno mirno. Nisam izgubio nadu ni kada je svanulo, ali sam sat kasnije ipak počeo da žalim što nisam ostao u krevetu. »Trebalo je da odmah raspakujem treći štap i probam da pecam babušku«, pomislio sam i okrenuo se da vidim da li sam uopšte izvadio bolonjez iz gepeka. U tom trenutku, strahovit raub mi je bukvalno zaledio krv u žilama! Veliki talasi su se širili od vrbe, ali je čikov iskoristio moju nepažnju i ko zna kada odvukao balerinu desetak metara ulevo.
BRZO SAM IZVADIO SISTEM i ponovo zabacio, ovog put pod samu krošnju potopljenog drveta. Srce mi je od uzbuđenja lupalo kao da sam upravo istrčao maraton! Mislim da nije prošlo ni desetak sekundi, a veliki drečavi plovak je polako nestao pod vodom. Sačekao sam da se najlon zategne, snažno kontrirao i osetio težinu kao da sam zakačio panj. Som mi je u prvom begu izvukao dvadesetak metara najlona, ali sam jakim priborom uspeo da ga zaustavim bez većih problema, iako sam osećao kako se uvija i udara repom po zategnutoj struni.
U sledećem trenutku se najlon olabavio, pa sam pomislio da sam ga izgubio, ali smo uskoro ponovo bili »na vezi«. Pokušao je da me iznenadi još jednim begom ka sredini jezera, a zatim se uputio ka vrbi, gde se vrteo sve dok nije počeo da ispušta mehurove vazduha. Nekih 7-8 minuta posle početka borbe isplivao je na površinu i okrenuo se na bok. Navukao sam radničku rukavicu na levu ruku, u patikama sam zagazio u vodu, čvrsto uhvatio soma za donju čeljust i izneo ga na obalu. Odmah sam ga izmerio – imao je 118 cm do korena repa. Bio je sasvim izmoren i nije se ni pomerio dok sam sklapao štapove. Kao i uvek kada upecam krupnu ribu, spakovao sam se i odmah krenuo kući, razmišljajući o tome da se rano ustajanje ipak isplatilo.
|
NA VODI 
