JEDAN OD NAJINTERESANTNIJIH GRADSKIH TERENA U EVROPI - NOVI DUNAV U BEČU  

Beč je milionska metropola i turistički centar, u kome itekako ima šta da se vidi. Onaj ko poželi da ga dobro upozna treba unapred da ima na umu da mu za to neće biti dovoljno ne par dana, već ni par nedelja. Iako u Beču živim više od 15 godina, ni ja još nisam video sve, ali pre svega zato što najveći deo slobodnog vremena provodim na obalama Novog Dunava. Nemoguće je ukratko objasniti šta je to zapravo, jer je samo realizacija projekta »Der Neue Donau« trajala 16 godina, ali ću ipak probati da vam u najkraćim crtama predstavim revir na kome redovno pecam.
Po prvobitnoj zamisli projektanata, to je trebalo da bude neka vrsta »ispusnog kanala«, preko koga bi se regulisao nivo vode u plovnom Dunavu. Kad je on prosečan, i Novi Dunav je miran, pitom i nudi sve blagodeti za kojima pravi ljubitelj vode, ribolova i prirode žudi. U njemu ima svih vrsta dunavske bele ribe, grabljivica, zatim šarana i drugih ciprinida, pa i lepih primeraka kalifornijske pastrmke, što govori i o dobrom kvalitetu, odnosno o čistoći vode.

UKUPNA POVRŠINA NOVOG Dunava je preko 300 ha, prosečna širina oko 210 m, dok se dubina kreće u rasponu od 1,6 do 6,3 m. U normalnim uslovima voda je providna do dubine od 2 m, a u zimskim mesecima i više. Među ribolovcima koji zaposedaju obe obale najviše je šarandžija, ali sve ih više dolazi sa jednim laganim štapom u rukama i rancem ili torbom u kojoj je plastična kutija sa nekoliko vrsta varalica. Kad rade, grabljivice ovde uzimaju sve – od silikonaca, preko voblera, do kašika i leptira. To ipak ne znači da je na Novom Dunavu lako uloviti ribu, a pogotovo kapitalca. Nekada odbrojim i po 5-6 izlazaka u nizu bez ijednog udarca, a onda doživim dan iz snova... Koji se nekada ponovi i iste sedmice, pa čak bude i lepši i duži. Ponekad je opet bolje imati sreće, nego puno znati, što dokazuje slučaj jednog novajlije, koji je letos počeo da peca, a nakon nekoliko izlaska dobio je soma od 28 kila i to na zrno kukuruza, na malu udicu i bez ikakvog predveza.
Za mene je Novi Dunav idealan, ne samo zato što stanujem dvestotinak metara daleko, već i zato što se i posle više od 35 godina pecanja trudim da napredujem u više pravaca istovremeno, pa mi voda sa raznovrsnim ribljim fondom itekako odgovara. Kao klinac sam na Toplici, kod rodnog Lukomira, pecao klenove, mrene, krkuše i ponekog soma. Po dolasku u Beč opredelio sam se prevashodno za lov šarana, a od pre tri godine sam počeo da pecam na magične Orkine gumice, koje su me potpuno osvojile kada sam za svega par nedelja, još učeći kako se na te veštačke mamce peca, uhvatio 42 lepe ribe – što smuđa, što štuke.
Gotovo sam siguran da za štuku i smuđa u jesenjim i zimskim mesecima nema boljeg mamca od Orkinih Šed-tvistera, Sirena i Dvorepih tvistera. Koristim ja i druge gumice (PB, Kopyto, Sandra itd.), ali ipak sa mnogo manje uspeha. Najbolje sam prolazio na varalice žute boje u raznim kombinacijama, ali ni to ne mora da bude pravilo.
JEDNA OD SPECIFIČNOSTI ovog terena je da većina pravila o »radnom vremenu« riba ne važi, zbog jakog osvetljenja na obalama i brojnim mostovima, zbog čega se štuka može dobiti i u ponoć, iako se najčešće lovi u ranim jutarnjim, popodnevnim i večernjim satima. Iz istog razloga nema ni klasičnih smuđevskih cugova, ali sam u lovu »staklenookog« ipak najbolje prolazio noću, na žuti Dvorepi tvister Orka od 12 cm, koji je za tu ribu garantovano jedan od najboljih mamaca koji su ikada napravljeni. Uz dobar izbor udice (ja osim Orkinih »sanki« sa jakim VMC udicama koristim još i VMC Barbarian, Gamakatsu i Matsuo u veličinama 4/0 i 5/0 – sa glavama teškim do 15 g, a za »dvorepca« do 9 g), ribolov silikonskim varalicama na Novom Dunavu može da bude veoma uspešan, ako je čovek uporan (ni sam ne znam koliko sam puta otišao na vodu odmah nakon dolaska s posla – čak i posle ponoći, i ostao do jutra – milina je živeti kraj vode).
Sem štuke, soma i smuđa, na Novom Dunavu, koji je dug preko 20 km i podeljen na pet revira (Floridsdorf, Donauštat I – na kom ja pecam, Donuštat II, Frojdenau i DOK I), moguće je loviti i uistinu krupne bucove. Ta vrsta u ovu vodu dospeva isključivo prirodnim putem, kada se zbog visokog vodostaja brane otvore, radi ispuštanja viška vode u reku. Bucove na Novom Dunavu skoro niko ne lovi ciljano, delom svakako zato što ih nema mnogo, ali verovatjo i zbog toga što one najveće nije nimalo lako prevariti.
Minulog leta sam im posvetio dosta vremena, bacajući prevashodno voblere, a naročito Calypso Fantom od 6 cm u SFC i RT dekoru (kalifornijska pastrmka), te Calypso Fantom od 8 cm u Firetiger varijanti. Prvi krupan komad, dug tačno 81cm, dobio sam 24. avgusta, na pomenutu Calypso »pastrmku«, a samo pet dana kasnije dobio sam još većeg, i to na gotovo neverovatan način!

 

 

TOG POPODNEVA SAM, posle kratkog nevremena sa kišom, izašao na vodu sa jakim osećajem da ću imati ulov. Prvo sam na fluo-žutog Fantoma dobio jednog povećeg bandara, koga sam vratio, a onda sam na srebrni Mepps Aglia Silver veličine 4 dobio prelepu štuku od 70 cm, koju sam namenio jednom poznaniku – vlasniku nekoliko restorana na samoj levoj obali revira. Zbog toga sam, na putu ka kući, i zastao kod jednog od tih ugostiteljskih objekata. Gazda je bio iznenađen veličinom mog ulova, kao i grupa gostiju koja je sedela na terasi, a konobar koji ih je usluživao nije mogao da poveruje da je takvu ribu moguće prevariti i nagnati da uzme komad drveta ili metala. Na kopču na kraju strune sam zakačio fluorescentnožutog Calypsa i spustio ga u vodu, da bih pokazao kako radi, a onda sam ga zabacio oko 25 m i počeo da ga privlačim. Nakon samo nekoliko okretaja ručice osetio sam strahovit udarac, a nekoliko sekundi kasnije voda je proključala i na površini se pojavio veliki bucov. Skoro svi koji su stajali oko mene počeli su da mi pokazuju u tom pravcu, uz povike: »Velika riba! Baci tamo!«, jer nisu ni shvatili da ja baš tu »neman« već imam na štapu. Kapitalac je napravio nekoliko dugih begova, a ja sam ga u stopu pratio po obali i pomalo popuštao kočnicu čim bih osetio veći otpor, a kada bi on popustio lagano sam je pritezao, sve vreme moleći boga da mi se ne otkači. Bio sam svestan da borbu prati mnogo ljudi sa okolnih terasa i splavova, ali sam bio toliko uzbuđen da uopšte nisam razaznavao šta viču.

 

Prvi kapitalac, uhvaćen 24. avgusta, na »Calypso Fantom« od 6 cm u dekoru RT, bio je dug 81 cm do kraja repa. Orijaš dug 90 cm došao je 29. avgusta na dubokoroneći »Calypso Fantom« od 6 cm u SFC dekoru.

Dužina i težina Zanimljivo je koliko težina krupnih bucova može da varira pri istoj ili sličnoj dužini, iako se to na prvi pogled ne vidi. Evo podataka do kojih sam došao upoređujući trofejne primerke ulovljene poslednjih godina na nemačkim vodama: dva najduža bucova imala su po 92 cm, ali je jedan težio okruglo 9 kg, a drugi »samo« 8,25 kg; bucov od 89 cm bio je težak 7,21 kg; dok su dva kapitalca od 82 cm bila i vrlo slične kilaže – 6,2 kg i 5,99 kg; a srazmerno najmršaviji bio je »dugajlija« od 84 cm, sa svega 5,62 kg. Ja do kraja januara 2008. neću objaviti težinu mog većeg bucova, jer tada ističe rok za prijavljivanje, a ne želim da me neko pretekne »pumpajući« svoj ulov za koji gram preko težine izmerene pred desetinama svedoka.

 

Nakon desetominutne borbe, bucko se konačno izvrnuo na bok, pa sam ga prilično lako sproveo u meredov, u koji je jedva stao. Bio sam srećan, jer sam i bez merenja shvatio da sam popravio vlastiti rekord, a desetine nepoznatih ljudi su mi aplaudirale i prilazile da čestitaju. Pozvao sam mog prijatelja Momira da dođe kako bi me fotografisao kraj vode, a onda smo mi izmerili ribu. Metar je pokazao tačno 90 cm do kraja repa. Vlasnik restorana je očekivao da mu i bucova dam za kuhinju, ali mu nisam udovoljio. Ovaj kapitalac i dalje pliva Novim Dunavom. Nadam se da ćemo se za koju godinu ponovo sresti.