RECEPT ZA USPEH - VOĐENJE RIBOLOVAČKOG DNEVNIKA  

Kada krajem godine »podvuku crtu« i upuste se u rezimiranje vlastitog učinka, ribolovci uglavnom zaključe da je upravo okončana sezona bila lošija od one koja joj je prethodila. Odavno sam primetio da se čak i oni za koje se ne može reći da su loše prošle radije »gađaju« frazama o »starim, dobrim vremenima«, nego što pokušavaju da realno sagledaju situaciju, uoče sopstvene greške i iz toga izvuku neke pouke za budućnost. Razmišljajući prošle zime o tome, čvrsto sam odlučio da ću nastojati da ne upadnem u tu zamku. Zato sam i vodio precizan dnevnik izlazaka i ostvarenih rezultata, kako bih probao da iz te evidencije izvučem što više korisnih zaključaka.

PO BROJU ODLAZAKA na pecanje, 2007. je za mene bila ispod proseka: u ribolovu sam bio 102 puta, no i to je bolje od 2006., kada sam zbog visokih vodostaja ubeležio samo 87 izlazaka i do početka leta praktično nisam ni pecao. Za razliku od ranijih godina, kada sam najveći deo vremena trošio na lov štuke, 2007. je za mene bila u znaku soma i smuđa. Ali, krenuću redom. 

U aprilu i junu sam na »brku« išao po jednom i oba puta ostao bez udarca. Međutim, u julu i avgustu sam u šest izlazaka uspeo da uhvatim osam somova od preko 3 kg i četiri manja. Dva najkrupnija sam upecao na različitim vodama, na gotovo isti način, pri tom potpuno nov za mene. Naime, oba sam ulovio na mikro-lokacijama na kojima su krupni komadi u više navrata odavali svoje prisustvo bučnim noćnim raubovanjem, o čemu su me obaveštavale šarandžije i drugi ribolovci. Najpre sam na Srebrnom jezeru, skoro »na viđeno«, upecao soma dugog 125 cm do kraja repa, a 7. avgusta, na jednom privatnom jezeru, uhvatio sam i kapitalca od 172 cm, najvećeg u karijeri. Oba su došla na prirodni mamac plasiran sistemom balerine. Zaključak? Nema sumnje da ću ubuduće više vremena posvetiti »obaveštajnom radu«, jer sam se uverio da su podaci do kojih se može doći u razgovoru sa šarandžijama i lovcima na belu ribu veoma korisni, pogotovo zato što se naš najveći predator poslednjih godina sve redovnije dobija na dugo hranjenim mestima.

Bandar Tokom 2007. čak sam 15 puta ciljano lovio bandara. Za razliku od 2005. godine, kada je nekoliko izlazaka bilo dovoljno da upecam desetak kapitalaca teških od 700 g do 1 kg, prošle sezone sam ulovio 65 primeraka. Pet najkrupnijih imalo je između 500 i 800 g, dok su ostali bili znatno sitniji. Sve sam ih uhvatio na živog kedera, klasičnim dubinskim sistemom ili »olakšanom« verzijom balerine za štuku.

Ostalo Na belu ribu sam 2007. izašao čak 23 puta, uglavnom da bih se snabdeo kederima za lov bandara i soma. Pecanju šarana sam posvetio tri dana, na bucova sam išao samo jednom, a ni klenu nisam poklonio mnogo više vremena, pa nije čudno što je rezultat »tanak« – četiri kratka letnja izlaska donela su mi svega tri sitna primerka.

Na nagovor Tihomira Tokanovića, sa kojim inače često varaličarim štuku, krajem jula sam se ozbiljno posvetio džigovanju smuđa u donjem toku Velike Morave. U naredna dva i po meseca ubeležio sam 25 izlazaka i uhvatio isto toliko primeraka težih od 600 g i bar dva puta više smuđaraka dugih od 15 do 40 cm (koje sam do poslednjeg vratio). Suprotno očekivanom, većinu krupnijih riba dobio sam u periodu od 16 do 18 č, čak i sredinom leta, kada je temperatura često dostizala 35? C, a vodostaj bio ekstremno nizak. Štaviše, tokom večernjeg cuga sam po pravilu hvatao samo sitnije komade! Iako mnogi varaličari tvrde da velike silikonce ne treba koristiti pre oktobra, smuđarci od 25-30 cm su bez problema gutali šedove i Orka Sirene od 10-12 cm.
Dvojica mojih kompanjona su u julu i avgustu na džigove uhvatili čak pet lepih štuka, a i ja sam uspeo da »prizemljim« jednu lepoticu, dugu oko 60 cm. Štuka se javljala na mestima na kojima smo lovili smuđa, ponekad u isto vreme kad i »zubonja«, dovodeći u pitanje nepisano pravilo da se ove dve grabljivice »ne podnose«. Jedinog krupnog smuđa sam izgubio jer se loše zakačio, dok je Tika u 70 izlazaka ulovio desetak komada teških od 1,5 do 2 kg i tri od 2,6 do 3 kg.
ZA RAZLIKU OD PRETHODNIH sezona, kada sam na štuku išao najmanje pedeset puta godišnje, minule sezone sam mojoj omiljenoj grabljivici posvetio svega 20 izlazaka i ulovio četiri za naše uslove krupna primerka. Ribe od 70 cm, 74 cm, 75 cm i 77 cm prevario sam na dva mala zabačena kanala – jednu još u januaru, a preostale tri u septembru i novembru. Tri jesenje su došle na velike Orka Šedove, dok sam onu zimsku isprovocirao plitkoronećim Ružnim pačetom od 9 cm. Po broju ulovljenih riba (ukupno 18 komada) ovo mi je bila najslabija sezona, ali to nije čudno, jer većina kolega sa kojima sam razgovarao se slaže da je 2007. štuka podbacila na gotovo svim terenima u Srbiji.
Na kraju, za mene najprijatnije prošloogodišnje iznenađenje tiče se »otkrivanja« fider ribolova. Samo nekoliko izlazaka bilo je dovoljno da se uverim u efikasnost i (što je meni podjednako važno) atraktivnost te tehnike, koja donosi mnogo »akcije«, bez obzira na to da li lovimo bodorke veličine dlana ili babuške kilašice.
U želji da doprinese omasovljavanju pecanja na fider, naš list će tokom naredne sezone redovno pisati o ovoj modernoj dubinkaškoj disciplini, pa i o prvom fider-kupu, koji će, kako sada stvari stoje, biti organizovan već na proleće.