EFIKASAN NAČIN DA UHVATIMO GRABLJIVICU KOJA NAM DOPRATI VARALICU DO NOGU  

Verujem da se skoro svakom varaličaru bar nekada desilo da neka krupna grabljivica doprati mamac do obale ili čamca, a onda se mirno okrene i ponovo nestane u dubini. Doduše, kada nam se sasvim približe tu i tamo i uzmu varalicu, kao da žele da provere naš pribor i nerve. Takvi ulovi dugo se pamte, zbog velikog skoka adrenalina, koji izaziva borba na malom rastojanju, ali su ipak mnogo ređi nego što bismo voleli, a znatno češće ostajemo zamišljeni nad propuštenom prilikom, pitajući se gde smo pogrešili.
Jedno je, međutim, sigurno – na dobrom smo mestu, jer predatora ima, a i nisu sasvim neaktivni. Ostaje, međutim, pitanje, da li je praćenje varalice bez uzimanja samo posledica radoznalosti, nedovoljne gladi ili jednostavno ranijeg lošeg iskustva sa »neobičnim obrocima. I, naravno, još važnije – šta da radimo u takvoj situaciji.

  ULOV KOJI SE PAMTI - KAPITALAC IZ MALOG JEZERA  

Iako mi nikada nije pošlo za rukom da ulovim soma težeg od 15 kg, moj novi drugar – zakupac jednog privatnog jezera u blizini Smedereva – iz je nekog razloga procenio da sam baš ja čovek kakav mu treba. Samo pola sata nakon što smo se upoznali, predložio mi je da probam da ulovim nekog od velikih somova mu proždiru šaransku mlađ i krupnu babušku. Pristao sam, bez ikakvog premišljanja. A ko i ne bi?!
PRVI IZLAZAK ZAVRŠIO SE sa samo dva somčeta od oko 3 kg, iako smo se otac i ja ozbiljno spremili i za mamac koristili krupne čikove i babuške veličine dlana. Jednu ribu sam zadržao, a drugu krišom vratio, jer mi je gazda jezera nekoliko puta naglasio da te grabljivice nisu dobrodošle u njegovoj vodi. Sedmog avgusta smo odlučili da promenimo ponudu, pa smo poneli samo tri pakovanja ritskih glista i jednog bucova od oko 500 g (koga sam nedeljama čuvao u zamrzivaču).

  POVLAČENJE MRTVOG KEDERA – NAJEFIKASNIJA TEHNIKA LOVA SMUĐA  

Niko sa sigurnošću ne može da kaže ko je i kada kod nas prvi počeo da lovi smuđa muvanjem. Ali, skoro je sasvim sigurno da je ova zanimljiva i izuzetno efikasna tehnika po svemu sudeći najpre počela da se primenjuje na Dunavu kod Kostolca, početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Tada su se na ovom delu reke pojavili ribolovci koji su iz usidrenog čamca lovili »staklenookog« sporim povlačenjem mrtvog kedera po samom dnu.
PRVI MUVAROŠI uglavnom su koristili obične bambusove štapove sa žičanim karikama i plastičnim motalicama, na koje je bio namotan najlon promera 0,50-0,60 mm, a tek poneko je imao štap od punog fibera i (jednako tešku) metalnu mašinicu. Osnovni sistem bio je potpuno identičan onom koji se i danas ubedljivo najčešće koristi – činili su ga konusno klizeće olovo teško između 15 i 40 g (zavisno od dubine vode i snage toka), jaka vrtilica i velika jednokraka udica.
Danas se umesto bambusa koriste moderni i lagani varaličarski šapovi, dugi od 2,7 do 3 m, gornje težine bacanja 80-100 g, dok je debeo monofil skoro potpuno zamenila upredena struna promera 0,20-0,25 mm. Samo je 30-40 cm dug predvez od jakog najlona otpornog na krzanje, promera oko 0,35 mm. Udica je uvek jednokraka, uglavnom dužeg vrata (poput legendarnog modela Mustad 515 N), veličine 3/0-5/0. Kao mamac se najčešće koristi kaugler, ali mogu da posluže i bodorka, crvenperka, glavoč (ružica), pa čak i babuškica.

  LOV SOMA NA STAJAĆOJ VODI SISTEMOM SLOBODNE BALERINE  

Od Boleta, pasioniranog šarandžije koji svaki godišnji odmor provodi na Srebrnom jezeru, stigla mi je krajem juna intrigantna SMS poruka: »Šaran i amur uopšte ne rade, somovi me ubiše u pojam!« Pozvao sam ga i saznao da krupne brkajlije svake noći bučno raubuju na njegovom hranjenom mestu i rasteruju ribu. Kada se nakon dva dana vratio kući, drugar mi je vrlo precizno objasnio kako da stignem do lokacije na kojoj je pecao i u noći između 3. i 4. jula zaputio sam se na Srebrno jezero.
Pošto sam imao samo dva velika čikova, kod kuće sam na bolonjez od 4 m montirao lagani dubinski sistem sa hranilicom, nadajući se da ću tako uspeti da ozbedim još nekog pristojnog kedera. Ostatak arsenala činila su dva snažna dvodelca od punog fibera, na kojima su bile stare, jake i teške metalne mašinice, a na njima monofil od 0,50 mm, jer posle prošlogodišnjeg okršaja sa orijaškim dunavskim somom, koji mi je nakon borbe od skoro sat i po slomio štap i otišao u istoriju, rešio sam da ama baš ništa ne prepuštam slučaju.

  MINI REPORTAŽA: LETNJI LOV ŠARANA NA TOPLOJ MLAVI KOD DRMNA 

Početkom juna odlučio sam da u pauzi između izlazaka na štuku i soma konačno popravim i svoj mršav ovogodišnji šarandžijski skor, koji se sveo na nekoliko sitnih komada, i to uglavnom upecanih slučajno. Posle dva kratka bezuspešna izleta na Smoljinačko jezero, otac i ja smo rešili da promenimo mesto i 26. juna u cik zore obreli smo se na Toploj Mlavi kod Drmna, u neposrednoj blizini Kostolca. Sa tog popularnog terena stizale su oprečne informacije, a nas dvojica smo (kao i obično) poverovali pecarošima koji su tvrdili da šaran i babuška odlično rade, zanemarivši upozorenja drugara da se riba danima ne javlja.