JESENJE VARALIČARENJE KLENA NA NIŠAVI  

Petak, 5. oktobar. Vremenske prognoze za vikend u televizijskim vestima nisu nimalo povoljne – najavljuju kišu tokom celog sutrašnjeg dana. Međutim, na internet sajtu weather.com za Niš i okolinu prognozirano je nešto bolje vreme, bar za ribolov – oblačno, sa povremenom slabom kišom. Zato sam odlučio da ipak idem na pecanje (teško žabu u vodu naterati), a otac je bez mnogo dvoumljenja pristao da krene sa mnom. Budući da je pastrmka u lovostaju, opredelili smo se za varaličarenje klena na srednjem toku Nišave, između Pirota i Bele Palanke.
NA VODI SMO bili oko osam sati ujutru. Otac me je ostavio nedaleko od reke i otišao kolima koji kilometar uzvodno, kako ne bismo jedan drugom zauzimali izgledna mesta i kvarili šanse. U prvih sat vremena imao sam tek par sitnih klenova na Rapalu Original 3, a onda je počeo pljusak kakav odavno nisam ni video, a kamoli doživeo na vodi, daleko od kola, i to bez jakne, samo u pamučnoj bluzi i varaličarskom prsluku. Začas sam bio mokar do gole kože, a trebalo mi je dvadesetak minuta da (skroz promrzao) stignem do puta, gde me je otac čekao u kolima. Na sreću, poneo sam rezervnu garderobu, pa sam posle presvlačenja nakratko uključio grejanje da bih se koliko-toliko vratio u normalu. Rešili smo da ipak ne odustanemo od ribolova, već da sačekamo da kiša prestane, što se i desilo nekih sat i po kasnije.

Nišavske pastrmke  U nedelju, 30. septembra, moj prijatelj Saša Petrović Paća i ja posetili smo terene opisane u glavnom tekstu, ali sa vrlo ambicioznim planom – kako nijedan od nas dvojice nikada nije upecao pastrmku na Nišavi, rešili smo da probamo da to učinimo baš poslednjeg dana ovogodišnje sezone lova na tu vrstu. Forsirali smo jake brzake i trud se uskoro isplatio – Paća je na Calypso Fantom 3 dobio pastrmkicu oko mere, koja se sekund pre slikanja izmigoljila iz njegove ruke i nestala u reci, te nismo ni videli da li je bila potočna ili makedonska (obe vrste žive u Nišavi). Ja do kraja dana nisam imao sreće sa pegavim ribama (dobijao sam samo klenove), ali je Paća prevario još jednu, i to makedonsku pastrmku (Salmo macedonicus), gošću iz bugarske reke Strume, koja je prvo osvojila Jermu, a onda naselila i više od polovine toka Nišave. Primerak sa tamnim bordo-braon tufnama, dug blizu 30 cm, napao je Antax Sovu boje pastrmke u brzaku i odmah po fotografisanju ponovo zaplivao Nišavom.

Ovog puta smo pecali zajedno, ne udaljavajući se previše od automobila, ali smo prošli bolje nego pre nevremena. Pljusak kao da je razmrdao klenove, pa sam ja odmah dobio jednog od 25 cm (250 g) na tonuće Ružno pače od 3 cm, a onda na brzaku i lep komad od 30 cm (težak oko 600 g) na Rapalu Original 5 u RT dekoru. Nakon što smo je na brzinu fotografisali, riba je opet bila u vodi, a ja sam nastavio sa »češljanjem« virova. Iako je reka bila prilično hladna, klenovi su se grupisali na mestima sa bržim tokom, pa smo se i usredsredili na takve pozicije. Ja sam promenio 6-7 omiljenih varalica i na svaku drugu imao po udarac, dok je otac forsirao svoje favorite, ali bez uspeha. Napokon, u jednom brzaku je imao napad na vobler Antax Sova od 4 cm boje kalifornijke, a po načinu otimanja ribe koja se brzo otkačila zaključio je da je to najverovatnije bila manja pastrmka. Nastavio je da baca Sovu i uskoro dobio lepog klena od preko 30 cm, koga smo pažljivo skinuli sa dvokrakih udica, slikali i pustili. Pomenuti vobler, ali u drugom dekoru pastrmke, u narednim mu je satima uz jedno spadanje doneo još 4 lepa klena duga 25-30 cm. Ja sam dobio još nekoliko komada na Ružno pače od 4 cm i Rapalu Original 5.
OKO 16 Č SMO prekinuli pecanje i sabrali rezultate. Ja sam uhvatio sedam, a otac pet riba, od kojih su mnoge bile teške oko pola kilograma ili nešto više, što je dosta dobro, naročito ako uzmemo u obzir kišovito vreme. Zanimljivo je da je većina klenova udarila na voblere sa jačim radom, a čast »sitnovibrirajućih« spasao je Mini Fat Rap od 3 cm, na koji smo imali dva jaka ali nerealizovana udarca. Čak je i legendarna Rapala Countdown ovog puta potpuno zakazala, iako smo forsirali sve za klena optimalne dužine (3, 5 i 7 cm), u različitim dekorima (BT, S, P, MN i FT).
U svakom slučaju bilo je to zanimljivo ali i poučno iskustvo, koje nas je podsetilo da u ribolovu treba biti uporan i ne odustati kod prve prepreke. Da smo onako pokisli odmah otišli kući, propustili bismo dan kada su nišavski klenovi bili raspoloženi za akciju i spremni da varaličarima pruže pravo uživanje. Zato drage kolege – nema povlačenja, nema predaje!