ULOV KOJI SE PAMTI - KAPITALAC IZ MALOG JEZERA  

Iako mi nikada nije pošlo za rukom da ulovim soma težeg od 15 kg, moj novi drugar – zakupac jednog privatnog jezera u blizini Smedereva – iz je nekog razloga procenio da sam baš ja čovek kakav mu treba. Samo pola sata nakon što smo se upoznali, predložio mi je da probam da ulovim nekog od velikih somova mu proždiru šaransku mlađ i krupnu babušku. Pristao sam, bez ikakvog premišljanja. A ko i ne bi?!
PRVI IZLAZAK ZAVRŠIO SE sa samo dva somčeta od oko 3 kg, iako smo se otac i ja ozbiljno spremili i za mamac koristili krupne čikove i babuške veličine dlana. Jednu ribu sam zadržao, a drugu krišom vratio, jer mi je gazda jezera nekoliko puta naglasio da te grabljivice nisu dobrodošle u njegovoj vodi. Sedmog avgusta smo odlučili da promenimo ponudu, pa smo poneli samo tri pakovanja ritskih glista i jednog bucova od oko 500 g (koga sam nedeljama čuvao u zamrzivaču).

Oko pola sedam, veliki som se lenjo »okupao« nedaleko od uvale u kojoj smo bili usidreni. Predložio sam ocu da polako odveslamo do mesta na kome smo ga videli i za početak zabacimo samo dva sistema. Obojica smo bili veoma napeti i nije mnogo nedostajalo da od uzbuđenja prevrnemo mali gumeni čamac kada je levi plovak nestao. Zgrabio sam štap, kontrirao i teška Germina je ostala savijena kao kifla. Čim se malo »opasuljio«, som je krenuo prema udaljenoj grupi vrba i topola, koje je vlasnik jezera namerno oborio u vodu kako bi napravio sklonište za šarane. Rekao sam ocu da snažno vesla na suprotnu stranu, kako bismo i tako pokušali da ga zaustavimo. Krupna riba nas je još neko vreme vukla prema drveću, a onda se predomislila i zaputila ka drugoj obali.
PO MEHUROVIMA VAZDUHA koji su desetak minuta kasnije počeli da izlaze na površinu, zaključili smo da je ovaj som ipak znatno manji od orijaša koji nas je prošle godine skoro sat i po vukao po Dunavu. Štap je i dalje bio savijen, »brka« nas je uporno šetao tamo-amo, ali sam osećao da otpor polako slabi i ubrzo sam uspeo da ga podignem na površinu. Pre nego što se predao, som je napravio još par snažnih ali begova, izvlačeći mi pri tom po 3-4 metra najlona.
Kada sam ga dovukao do čamca, setio sam se recepta za prihvatanje koji mi je glavni urednik Ribolova preneo nakon što se vratio sa španske reke Ebro, te sam snažno udario soma po čelu, da proverim da li je zaista potpuno izmoren. Nije ni mrdnuo! Brzo sam navukao radničku rukavicu, uhvatio ga za donju vilicu i ubacio ga u čamac.
Dok je potpuno mirno ležao između nas, otac i ja smo nekoliko puta glasno čestitali jedan drugom. Da nismo bili u malom i nestabilnom pneumatiku, verujem da bismo i ustali da se izljubimo. Odmah sam vratio onog mališu u vodu i izvadio metar iz prsluka – moj najveći som do sada bio je dug 160 cm do korena repa.

Veliki jelovnik Mada je izgledalo da mu je želudac potpuno prazan, u stomaku soma teškog tačno 30 kg pronašao sam ostatke povelikog bizamskog pacova – ondatre. Naravno, nisam to pominjao ženskom delu porodice, a polusvarene ostatke bizamca sam brže-bolje bacio u kantu za smeće, čim sam ih fotografisao. Još interesantniju stvar našao sam, međutim, u želucu soma od oko 5 kg, koga sam krajem jula upecao na Srebrnom jezeru. Ta mršava i neobično tamna riba u stomaku je imala samo tri koščice prečnika oko 20 mm, koje takođe vidite na fotografiji. To su najverovatnije ostaci kičmenih pršljenova, ali ni pored dosta mozganja i preturanja raznih knjiga nisam uspeo da odgonetnem od koje bi životinje mogli da budu, sem što sam siguran da su preveliki da bi bili od ribe.