NIKADA NE PROPUŠTAM priliku da sam početak proleća posvetim lovu soma, jer sam se mnogo puta uverio da upornost i pravilan izbor mesta i mamca često bivaju nagrađeni snažnim udarcem, dobrom borbom i lepim ulovom. Opisaću vam kako sam petnaestog aprila prošle godine uhvatio svog najvećeg soma do sada, pošto su i voda na kojoj se to desilo i okolnosti veoma slične onima kakve se mogu naći na našim većim i velikim rekama nastanjenim somom (na sve tri Morave, Tamišu, Savi, Dunavu, donjem toku Drine itd.). Mincio je dug 75 km. Ističe iz najvećeg italijanskog jezera Garda, a uliva se u legendarnu reku Po. Vrlo je bogat belom ribom, što pruža odlične uslove za rast i razmnožavanje našeg brkatog ljubimca. Moj prijatelj Neri i ja smo nekoliko puta za redom dolazili na deo kod mesta Pocolo, pored stare hidroelektrane, koja je svoje najbolje dane proživela pre pola veka. Najatraktivniji potes dug je stotinak metara, a započinje veštačkim vodopadom, ispod kog se nalazi betonski taložnik. Na dnu ima mnogo velikih komada betona ali i rupa u kojima somovi nalaze zaklon. Prosečna dubina na nekoliko metara od obale iznosi oko 4 m, a tok je kraj »naše« obale skoro potpuno potpuno miran, dok je s druge strane znatno brži. Najizgledniji deo se završava ulivom kanala iz elektrane, kroz koji voda ponekad teče veoma sporo, a povremeno tako jako da praktično preseca glavni tok.
Tog ranog jutra sam zbog izmaglice koja se dizala sa vode u tenutku imao utisak da sam na Zapadnoj Moravi, kod Miločajskog mosta, gde sam u takvim uslovima odlično lovio mrenu. Odlučio sam da pretraživanje terena počnem od ušća kanala, kroz koji je ovog puta voda prosto kuljala. Lovio sam štapom Daiwa Pike Titanium i mašinicu Daiwa Infinity Q 3000, na dvodelni vobler Zorana Dimitrijevića iz Užica, dug 13 cm, koji mi je 15 dana ranije na istom mestu doneo dobar ulov. Zabacio sam nizvodno, na ivicu povratnog toka i počeo sa vrlo sporim vođenjem. Posle nekoliko zabačaja, na 7-8 m od obale usledio je udarac na koji sam refleksno uzvratio snažnom kontrom i posle par minuta lep som se našao na obali.
OVAJ ULOV MI JE DODATNO popravio raspoloženje, pa sam nastavio da pretražujem teren sa još većim entuzijazmom. Posle desetak minuta imao sam novi napad, ovog puta na samo par metara od obale. Riba je nakon kontre poslušno krenula ka meni, tako da sam najpre pomislio da na štapu imam manjeg soma. Međutim, brzo shvatio da sam pogrešio, jer se veliki grabljivac uz prštanje vode praktično sam nasukao na obalu! Na moju nesreću, brzo se snašao i koji tren kasnije već mi je izvukao dvadesetak metara pletenice sa kalema i dokopao se dubine. Usledila je veoma uzbudljiva i zbog relativno osetljivog pribora neizvesna borba, koja je potrajala punih 45 minuta. Kada je kapitalac već bio prilično zamoren, Neri je zagazio u vodu i koji sekund nakon toga moj najveći »brkonja« uhvaćen na varalicu našao se na suvom. Bio je dug 167 cm.
Neriju je nešto kasnije udario ali i vrlo brzo spao solidan som, a i ja sam do 9 č na štapu imao još dva krupna primerka, od kojih je jedan možda bio i veći od kapitalca čije me fotografije na najlepši način podsećaju na to divno aprilsko jutro.

Manji jedu više Francuski ihtiolozi su utvrdili da sitniji somovi u proseku unose znatno više hrane od svojih velikih rođaka. Po njima, somče teško desetak kila za jedan obrok može da pojede ceo kilogram ribe, rakova, školjki itd., odnosno do nekih 10 odsto svoje težine. Veliki somovi obično odjednom unesu količinu hrane koja dostiže tek nekoliko procenata njihove telesne mase. Naravno, kada ih okolnosti na to primoravaju, orijaši manje biraju, pa nije retkost da som od 50-60 kg u nedostatku sitnije ribe i druge hrane za ručak smaže šarana ili neku drugu ribu tešku 5-6 kg.