Marina u centru Golupca jedan je od najpopularnijih zimskih revira u Braničevskom okrugu. Radnim danima babušku ovde skoro redovno peca 60-70 ribolovaca, a vikendom je taj broj još veći, pa često nema dovoljno mesta za sve.
Iako smo tog januarskog jutra iz Požarevca krenuli sat vremena pre svitanja, Dragan Stojanović, Siniša Katić zvani Singer i ja smo jedva pronašli tri slobodne pozicije. Sva udarna mesta na bedemu koji marinu štiti od Dunava odavno su bila zauzeta, pa smo se smestili blizu improvizovanog parkinga. Istovarajući pribor, primetio sam da među automobilima sa požarevačkim registarskim oznakama ima i onih sa tablicama iz Beograda, Zaječara, pa čak i iz Niša, što najbolje govori o popularnosti ovog terena.
Još nisam ni rasklopio štap, a Singer je već zakačio i posle kraćeg zamaranja izvadio babušku od 500-600 grama.
– Kad »pronađeš« dubinu, podigni plovak tako da ti udica leži na dnu ili tik iznad njega. »Karaš« danas uzima veoma pipavo i iz vode mora da viri samo vrh antene, objasnio mi je.
Za trenutak sam prestao sa rasklapanjem bolonjeza i usredsredio se na njegov plovak. Kada je na jedva primetno izdizanje antene reagovao kontrom i ubrzo izvukao još jednu poveliku babušku, postalo mi je jasno da će danas biti uspešni samo vrhunski majstori.
Gotovo siguran da nema te babuške koja će početkom januara odoleti masnom zalogaju, nisam poslušao Draganov savet i umesto hlebne ruže na udicu sam okačio glistu. Pošto nije bilo rezultata, pokušao sam sa zrnom šećerca, a dvadeset minuta kasnije sam i ja prešao na hleb.
Udarce je zaista bilo su se veoma teško uočavati, kako zbog pipavog rada ribe, tako i zbog talasa koji su dopirali sa Dunava. U takvim uslovima, na svaki sumnjiv pokret plovka treba odgovoriti kontrom. Takav pristup ubrzo je i meni doneo nekoliko lepih primeraka.
– Ima dana kad »muški« udara i tada svi uhvate po 20-30 kila. Kad jede ovako pipavo, moraš da budeš maksimalno skoncentrisan. Ako ne primetiš taj prvi trzaj, babuška ti je već skinula hleb i pecaš sa praznom udicom. Većina ovih ljudi zapravo i ne zna kad im riba udari, rekao je Singer i pogledao kolege prekoputa nas.
Zaista, čim sam malo više obratio pažnju, primetio sam da možda svaki deseti vadi ribu za ribom, dok ostali uglavnom bezuspešno pokušavajući da uoče trzaj i hvataju tek poneku babušku. Jedan od retkih koji nisu imali problema sa »kilavim« radom ribe bio je mladi kolega, koji je pecao sa platforme blizu nas. Pipavo uzimanje mamaca očigledno nije smetalo ni mojim kompanjonima, pogotovo Singeru, koji je krupne komade bez meredova vadio na svakih desetak minuta.
|
Dubinkaši
Kao i u mnogim drugim zimovnicima, i u golubačkoj marini se najbolje prolazi pecanjem na bolonjez i klizeći plovak (vidi okvir »Pribor i sistem«). Međutim, otprilike četvrtina ribolovaca i pored lošijih rezultata ostaje verna dubinskoj tehnici. Kada sam jednog takvog ribolovca pitao da li smem da ga fotografišem pored zabačenih dubinki, nezadovoljan ulovom, dobacio mi je: – A gde si bio juče, imao sam tri ogromna »karaša«?!
|
 |
Pribor i sistem
Najbolji rezultati postižu se upotrebom kratkih bolonjeza, sa klizećim plovcima nosivosti 3-5 grama. Osnovni najlon je 0,16 mm, predvez je za 0,02 mm tanji, a opterećenje se ravnomerno raspoređuje, kako bi plovak reagovao i na najmanji trzaj. Udica je nešto veća (8-10), a kao mamac se koristi isključivo hlebna ruža.
|
Nešto pre 11 sati, u marini se pojavio kontrolor JP Srbijašume. Pošto niko od nas trojice nije imao dozvolu za Dunav 4, prišao sam mu, predstavio se i objasnio da smo došli da napravimo reportažu i da ćemo kupiti dnevne dozvole. Verovali smo da one koštaju 500 dinara, kao i na drugim vodama u Srbiji, pa nas je njegov odgovor iznenadio.
– Nema problema, cena je 1.000 dinara, a možete odmah da kupite i godišnju koja košta 2.800 dinara.
Iako je riba lepo radila, ni meni ni mojim drugarima nije padalo na pamet da izdvojimo po hiljadarku da bismo još par sati pecali babušku, pa smo rešili da prekinemo pecanje. Na taj korak odlučilo se još tridesetak ribolovaca, među kojima su bile i dve ekipe Beograđana. Ostali su već imali godišnje ili su na licu mesta kupili dnevne dozvole. Iako je čovek samo radio svoj posao, ipak se čini da su Srbijašume mogle da pokažu malo više razumevanja za ribolovce koji su rešili da novu sezonu otvore baš u Golubačkoj marini. A što se cene dnevne dozvole tiče, treba reći da se za dvostruko manji iznos dan može provesti na daleko uređenijim i ribom bogatijim »komercijalnim« revirima. Što je mnogo – mnogo je!
NA VODI 
