NEVEROVATAN ULOV NAŠEG SARADNIKA  

Do subote 24. novembra imao sam ulovljenih 199 štuka u 2007. godini. Ali, moj prijatelj Štefan i ja, dok smo se tog jutra spremali za ribolov, nismo pričali o tome. Analizirajući godišnji učinak, još jednom smo samo mogli da konstatujemo da imamo mnogo velikih štuka – od 93 cm, 95 cm, 96 cm i 90 cm, ali nijednu dužu od metra. Rekao sam mu da imam osećaj da tog vikenda mora da padne i jedna takva. On je na jezero Ginzburg kod Ulma, udaljeno oko 140 km od Štutgarta krenuo sam, jer sam ja pre polaska morao da završim još par poslova.

MOJ JUTARNJI OPTIMIZAM postepeno je splašnjavao sa protokom vremena, jer su me pehovi pratili od trenutka kada sam izašao iz kuće. Kasnio sam već u polasku, pa sam užurbano ubacivao stvari u kola. U tom momentu me je Štefan, koji je već stigao na vodu, pozvao na mobilni, da mi kaže šta još da usput kupim. Da bih se javio, spustio sam na krov kola kutiju sa 7-8 omiljenih i najlovnijih džerkova, među kojima su bili i Flipper Fat Ace i Pit Bull, koje sam pominjao u prošlom tekstu. Naravno, nisam je se setio dok nisam odmakao jedno pet kilometara, a kada sam se vratio samo samo mogao da ustanovim da ju je neko našao pre mene. Nadam se da bar lovi štuku.
Zgazio sam na gas, tako da me je policijska kamera sa radarom »uhvatila na delu« i to, da zlo bude još veće, baš u trenutku dok sam ispijao gutljaj piva iz flaše! Naravno, kada sam već stigao blizu jezera promašio sam skretanje i zalutao, tako da sam, umesto oko pet sati popodne, do vode stigao u pola deset uveče. Štefan i naš drugar Oliver su odavno postavili šator i već su bili rešeni da odu na spavanje, pa su i meni, nakon što sam im se izjadao, preporučili da uradim isto, kako me ne bi strefio još neki maler. Ja sam, međutim, navaljivao da idemo da pecamo, jer je voda bila bistra, a mesec pun, što može da donese veoma dobre rezultate, i to ne samo u lovu smuđa. Baš u takvim uslovima sam, naime, uhvatio i svoju naveću štuku do tada – dugu 97 cm.
Moji prijatelji su ipak otišli da spavaju, a ja sam, umesto kreveta odabrao čamac. Nisam hteo da mnogo komplikujem i eksperimentišem, pa sam poneo samo kutiju sa silikoncima, štap i 2-3 piva. Jezero je bilo puno trave, ali sam pomoću sonara, posle kraće voženje, ipak našao jednu rupu dimenzija otprilike 10 x 10 m. Prešao sam dva puta preko nje, da bih na ekranu dobio što precizniji trodimenzionalni prikaz, a onda sam se usidrio na ivici travnatog pojasa, kako bih mogao da komotno prečešljam celu slobodnu površinu.
POČEO SAM PECANJE sa klasičnom noćnom varalicom – crnim Orka Šed-Tvisterom od 15 cm na jednokrakoj džig udici. U drugom ili trećem zabačaju sam imao strašan udarac u propadanju, od kog mi je štap maltene izleteo iz ruke, ali sam kontrirao u prazno. Par hitaca kasnije, riba je ponovo udarila. Ovog puta sam je zakačio, ali ne dovoljno dobro, jer je posle 2-3 pumpanja spala. Ipak, to mi je ulilo veliku dozu energije, jer je bilo očigledno da su grabljivice aktivne. Stavio sam Orka Šed transparentno-braon boje od 18 cm, kom sam, računajući na to da je u mraku i na dubini od nekoliko metara akcija varalice ipak važnija od siluete, stavio čak tri dodatne trokrake. Zahvaljujući velikom repu, taj šed snažno vibrira i kada ga sporo vodimo, a činilo mi se da baš takva prezentacija ovog puta i pali.
Kada sam drugi put zabacio, sačekao sam da Orka dodirne dno i onda sam počeo da je izdižem laganim pokretom. U tom trenutku je riba uzela i odmah sam bio siguran da je krupna. Najpre sam pomislio da je smuđ, ali kada je kontinuiranim brzim begom u stranu izvukla desetak metara strune nije više bilo sumnje da sam dobio štuku. Samo kolika je tačno? Da li ću baš sa dvestotom štukom u 2007. godini, najuspešnijom po broju ulovljenih komada, oboriti i lični rekord? Možda i prebacim tu granicu od jednog metra? Ali do trenutka istine bilo je još dosta uzbuđenja. Tokom narednih pet minuta, grabljivica je najpre uletela u travu, iz koje sam nekako uspeo da je izvučem. Onda je došla pod čamac i tu omotala pletenicu oko sidrenog kanapa. Na sreću, do tada se već podosta umorila, a bila je dobro zakačena, tako da sam uspeo da je otpetljam. Oko minut kasnije, bila je na površini. Kada sam joj video glavu – uplašio sam se, ali sam je ipak iz prve zgrabio pod škrge i ubacio u čamac. Udarila je u 22,55 č, a u čamcu je bila tačno u 23 č, oko sat nakon što sam se otisnuo od obale.
TELEFONOM SAM PROBUDIO Štefana, kako bi upalio svetlo, jer u mrklom mraku nisam mogao da tačno odredim poziciju njegovog šatora. Kasnije mi je rekao da nije poverovao kad sam mu rekao da imam ogromnu štuku, već da mi je dosadno i da ga zavitlavam. Kad sam došao do obale, i on je zanemeo. Izmerili smo ribu i ustanovili da smo sa 115 cm debelo probili sanjanu granicu od 1 m. Ubacili smo grdosiju tešku 11,5 kila u šaranski sak, kako bismo je ujutru fotografisali, pre puštanja, a onda smo, po našem starom običaju, uz muziku sa mobilnog telefona sva trojica otpevali i odigrali Kaljinku, nazdravili Jegermajsterom i napravili plan za sutra. Od uzbuđenja nisam dobro spavao. Trzao sam se na svaki šum i par puta ustajao da vidim da li je štuka tu.
Na nogama sam bio pre svanuća. Skuvao kafu i probudio drugare. Posle slikanja smo vratili ribu i krenuli na pecanje. Štefan i Oliver su bili puni elana, a ja sam bio toliko srećan da mi se maltene nije ni pecalo.
Čim sam seo u čamac, otvorio sam pivo i samo sam povremeno zabacivao. Na jednom mestu sa dubinom od 5-6 m i debelim slojem trave na dnu, Štefan je imao prvi udarac.

TADA SAM UZEO svoj džerk štap i na kopču zakačio džerk Monarch Dok Hecht Killer u dekor grgeča, dug 13 cm. Posle par zabačaja, uhvatio sam na tom mestu štuku od 102 cm,koju smo vratili bez merenja težine. Tu se više ništa nije dešavalo, pa smo promenili mesto. Pored jednog omanjeg ostrva sam na istu varalicu dobio štuku od 95 cm, a samo deset metara dalje, bacajući pod istim uglom i jednu od 83 cm. Tako sam, za ukupno četiri sata u čamcu, od čega sam možda sat pecao, dok sam ostalo vreme proveo pišući i čitajući nebrojene SMS poruke, nazdravljajući pivom i pričajući sa Štefanom uhvatio još tri krupne ribe.
Moj stalni ribolovački partner dobio je jednu krupnu štuku – dugu tačno 90 cm, a ja sam na kraju, kada smo skoro stigli do mesta sa kog smo krenuli, na šlepovani Big Hammer Shad od 17 cm dobio »štukicu« od 65 cm. Slatko smo se smejali dok sam je vraćao. U normalnim okolnostima bih se obradovao takvoj ribi, a sada mi je bilo čak i krivo što je udarila i pokvarila mi prosek. Bez nje, moj rezultat iznosio bi: 4 ribe, ukupna dužina – 3,95 m, prosečna dužina – 98,75 cm. Sa njom je ukupna dužina štuka koje sam ulovio za malo više od dva sata pecanja bila 4,6 m, ali je prosečna dužina pala na znatno manjih 85 cm. Ipak, šta mislite, da li sam posle svega bio nezadovoljan ovim vikendom?